You are currently viewing PROBLEM OSTATAKA HERBICIDA U ZEMLJIŠTU I PLODORED U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

PROBLEM OSTATAKA HERBICIDA U ZEMLJIŠTU I PLODORED U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

PROBLEM OSTATAKA HERBICIDA U ZEMLJIŠTU I PLODORED U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

Planom setve – plodoredom planiramo primenu pesticida. Na taj način smanjujemo rizik rezidualnog delovanja pesticida. Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja kultura

Količina ostataka pesticida – rezidui su vezani za količinu padavina tokom zime. Imaju uticaja na njihovu razgradnju i naravno zavisi od perzistentnosti – brzine njihove razgradnje u zemljištu.

Značajni aktivne materije koje mogu ugroziti bezbednu proizvodnju povrća ukoliko ne poštujemo definisan vremenski period od primene herbicida do setve – sadnje.

IMAZAMOKS

Posle 4 meseca mogu se sejati pšenica, ječam, raž, posle 9 meseci kukruz, krompir, duvan i povrtarske kulture osim cvekle, a posle 12 meseci cvekla, šećerna repa, uljana repica. U smanjenoj dozi 0,6-0,8 l po ha smanjen je rizik od naknadnog štetnog delovanja na naredne kulture. Zato je veoma važno planirati setvenu strukturu za više godina i voditi KNJIGU POLJA.

IMAZETAPIR – iako ga kod nas zvanično nema  ipak se pojavljuje njegova primena

Posle primene ove aktivne materije, u istoj godini najčešće posle graška, od povrtarskih vrsta jedino se može gajiti boranija. Na njegove ostatke u zemljištu, osetljive su uglavnom sve druge povrtarske vrste. Tako na pr ako je korišćen u količini 0,7 l po ha (70 g.a.m. po ha) posle 26 meseci od primene mogu se gajiti kupus, krastavac, paprika, krompir, paradajz, tikvice, lubenice, a za cveklu koja je osetljiva kao i šećerna repa mora da prođe i duži period. Ukoliko se koristi u dozi 0,35 l po ha posle nicanja korva i useva, pomenute kulture mogle bi se gajiti, uz još uvek manji rizik, u drugoj godini posle njegove primene.

KLOMAZON

Doza od 0,75-1 l po ha koja se preporučuje u paprici, kod proizvodnje iz rasada ograničava gajenje narednih kultura. Pšenica i kupusnjače mogu se gajiti popsle 12 meseci, a lucerka, detelina, ječam, ovas nakon 16 meseci posle primene.

KLOPIRALID

U jesen iste godine i u proleće naredne ne sme se sejati lucerka,salata,grašak,mrkva.

MEZOTRION

Pšenica,ječam i raž mogu se sejati nakon 4 meseca. Soja, sirak, suncokret, krompir, lucerka naredne godine posle 10 meseci, a šećerna repa, cvekla, pasulj, krastavac, kupus posle 18 meseci.

METRIBUZIN

Za preporuku je da se ne koristi u mladom krompiru, pošto se posle njega najčešće gaje kupusnjače, koje su osetljive na njegove ostatke. Nakon 12 meseci mogu se gajiti sledeće povrtarske kulture: kupus, pasulj, krastavac, dinje, lubenice, grašak, tikvice. Za luk iz semena se preporučuje da se gaji tek posle 18 meseci ukoliko je bio primenjen u dozi 1,5 kg po ha.

NAPROPAMID

Posle primene ove aktivne materije u proleće naredne godine mogu se gajiti kupusnjuča, uljana repica, krompir, paprika, paradajz, pasulj, duvan, suncokret. Posle 12 meseci mogu se sejati strna žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna i stočna repa, a ovas tek nakon 16 meseci.

PENDIMETALIN

Ozima pšenica i ječam mogu se sejati 4 meseca nakon primene, a šećerna repa, cvekla i spanać nakon 12 meseci.

Оставите одговор