RUTAVA BUBA – CVETOJED U PROLEĆE OŠTEĆUJE CVETOVE VOĆAKA, ULJANE REPICE…
RUTAVA BUBA – CVETOJED U PROLEĆE OŠTEĆUJE CVETOVE VOĆAKA, ULJANE REPICE…
S obzirom da se u narednom periodu očekuje cvetanje uljane repice, štetočina koja se redovno javlja pored repičinog sjajnika jeste Rutava buba – Cvetojed (Tropinota hirta)!
Pored uljane repice ona je veoma značajna kao štetočina u voćarstvu.
Prvo se javlja na cvetu kruške i višnje, a zatina naseljava i druge voćne vrste (jabuka, trešnja, šljiva, bobičasto voće, lešnik).
Od korova prvo je zapažamo na cvetu maslačka.
KARAKTERISTIKE RUTAVE BUBE
Rutava buba nakon prezimljavanja u zemljištu u proleće sa otopljavanjem, kada temperatura vazduha bude iznad 15 stepeni kreće njena aktivnost. Ima jednu generaciju tokom godine.
Naseljava cvetove i cvetne pupoljke mnogih biljnih vrsta i korova na kojima se prehranjuje.
Rutava buba je najaktivnija tokom dana kada je najtoplije, odnosno od 10 do 16 časova i sreće se sve do kraja jula.
Štetnost- Hraneći se delovima cveta ometaju oplodnju i direktno utiču na prinos.Svojim oštećivanjem mogu u potpunosti da unište cvetove i da izostane plodonošenje.
MERE KOJE MOGU UMANJITI ŠTETE OD RUTAVE BUBE
TOKOM CVETANJA BILJAKA PRIMENA INSEKTICIDA NIJE DOZVOLJENA!!!
1.U cilju lovljenja i smanjenja brojnosti rutave bube postavljaju se lovne posude u koje se sipa voda i dodaju anis ili negro bombone (jedna negro bombona na 5 l vode), deterdžent za sudove… koji svojim mirisom privlače ove štetočine.
U voćarstvu ova mera je prihvećena u mnogim voćnim zasadima.
Posude treba da su plave ili bele boje, a može i neka druga atraktivna boja.
S obzirom da uglavnom oštećuju redove na spoljašnjim delovima zasada klopke prvenstveno rasporediti i postaviti na tim delovima i na strani sa koje se očekuje doletanje rutave bube.
Sadržaj u posudama menjati svakodnevno i držati ih do kraja cvetanja.
2.U voćnjacima ostaviti maslačak i poponac koji rano cvetaju i svojom bojom privlače rutavu bubu.
3.Feromonske klopke koje svojim feromonskim mirisom privlače ove štetočine i umanjuju brojnost i štete od rutave bube.
4.S obzirom da štetočina prezimljava u zemljištu na dubini 3-5 sm plića obrada pre izletenja rutave bube u proleće, može redukovati brojnost.
U zasadima jagoda koje su veoma ugrožene preporučuje se sadnja aronije oko zasada koja privlači štetočinu svojim cvetom.
5.Košenje u voćnjacima odložiti da bi se ona skupljala na cvetajućim korovima.
6.U hemijskom suzbijanju jedino se može koristiti insekticid na bazi fluvalinata koji je toksikološki prihvatljiv jer nije otrovan za pčele!
Sobzirom da je Rutava buba dobar letač i već za 2-3 dana ponovo doleće hemijski tretman se smatra da nije efikasan. Tako da je bolje primeniti neku od gore navedenih nepesticidnih mera.
Rutava buba pored svih gore navedenih mera u velikim voćnim zasadima i na površinama pod uljanom repicom ostaje problem jer je teško navedene mere realizovati na velikim površinama!!!
