You are currently viewing FUZARIOZNO UVENUĆE LUBENICE I DINJE

FUZARIOZNO UVENUĆE LUBENICE I DINJE

Fuzariozno uvenuće lubenice u polju

FUZARIOZNO UVENUĆE LUBENICE I DINJE

Fuzariozno uvenuće lubenice u polju

FUZARIOZNO UVENUĆE LUBENICE I DINJE

U okviru Roda Fusarium razlikuje se veliki broj prouzrokovača koji napadaju poljoprivredne biljne vrste i korovske biljke koje su često domaćini ovog patogena.

U povrtarskoj proizvodnji najznačajnije su gljive iz ove grupe koje prouzrokuju uvenuće F.oxysporum f. sp u okviru koje ima nekoliko specijalizovanih rasa koje zaražavaju određene biljne vrste:

 Na paradajzu je pznata F.oxysporum f. sp. Lycopersici o kojoj smo pisali na ovoj web stranici,

Dinje, lubenice (F. oxysporum f.sp. niveum (lubenica)f. sp.  Melonis(dinja)

Luk (F. oxysporum f. sp. Cepae,Fusarium solani, Fusarium proliferatum, Fusarium culmorum)

Krastavac F. Oxysporum f.sp.cucumerium

Grašak (F. oxysporum f. sp. pisi)…

Jedan od razloga zašto je rod Fusarium toliko rasprostranjen  je velika sposobnost ovih gljiva prilagođavanju različitim agroekološkim i klimatskim  uslovima kao i domaćinima. Ova gljiva može da se održava u zemljištu duži niz godina i uvek je prisutna, a to je  još jedan od razlog raširenosti ovog patogena.

LUBENICE, DINJE – Fuzariozno uvenuće lubenice i dinje ( prouzrokovač F. oxysporum f.sp. niveum (lubenica)f. sp.  Melonis (dinja)

Ovo oboljenje može da se javi od početka do kraja vegetacije, u svim stadijumima razvoja biljaka. Veoma je značajno u svetu i svim regionima gde se gaji lubenica i dinja. Kod ječe zaraženih pracela štete mogu iznositi 60 do 70 % ukoliko do infekcije dođe u vreme formiranja plodova, jer takve biljke ne donose prinos i plodovi su zakržljali , sitni i gube tržišni kvalitet.

SIMPTOMI

Fusarium oxysporum f.sp. je tipičan patogen sprovodnih snopića i osnovni simptom jeste uvenuće zaraženih biljaka.

Izvor infekcije može biti i zaraženo seme i prvi simptomi se javljaju još u proizvodnji rasada lubenica i dinja, odmah nakon nicanja biljaka u vidu gubljenja turgora, a nakon nekoliko dana dolazi do potpunog venjenja zaraženih biljčica. Koren postaje sve tanji, a korenov vrat dobija rđastomrku boju dok stablo postaje vodenasto. Uzdužnim presekom zapažaju se sprovodni snopići koji su takođe promenili boju u braonkastu i ukazuju da nema kretanja hranljivih materija kroz biljku.

 Ova gljiva je patogen zemljišta u kom se održava na zaraženim biljnim ostacima u vidu micelije ili reproduktivnih organa hlamidospora, a do pojave simptoma u polju dolazi posle hladnog i kišovitog vremena. U početku uvenuća u polju su  uočljiva za vreme vrućih letnjih dana, a kasnije  u vidu osušenih biljaka u oazama.

Zaraze u polju se zapažaju u vidu venjenja na pojedinačnim  biljkama ili delovima vreže, a kasnije cele biljke venu i suše se. Oboleli listovi postaju žuti ili mutnozeleni,  suvi i lomljivi. Kod starijih biljaka koje su formirale vreže i plodove bolest se manifestuje uvenućem prvo jedne vreže da bi za 4-5  dana cele biljka uvenula i uginula.

Najosetljivija faza lubenice je vreme formiranja plodova.Ako se bolest pojavi kasnije plodovi prinudno sazrevaju, ostaju sitni i nemaju nikakvu tržišnu vrednost.

MERE KOJE MOGU UMANJITI  POJAVU UVENUĆA LUBENICA I DINJA

1.Sobzirom da se patogen održava u zemljištu i na biljnim ostacima osnovna mera jeste višegodišnji plodored. Najmanje 6 godina ne bi trebalo gajiti lubenicu na parceli gde je došlo do pojave ove bolesti.

2.Prenosi se zaraženim semenom i stoga za proizvodnju rasada i uopšte koristiti sertifikovano zdravstveno kontrolisano seme.

3.Proizvodnja zdravog rasada oslobođenog od ovog patogena je garancija uspešne dalje proizvodnje lubenice i dinje (koristiti zdravstveno ispravno seme i dezinfikovano zemljište koje se koristi u proizvodnji rasada, pridržavati se mera dezinfekcije ruku, obuće, alata…).

4.Gajenje otpornijih sorti, odnosno hibrida  je jedna od sigurnih načina zaštite lubenice od ovog patogena na određeno vreme, jer postoji veliki broj rasa ove gljive i otpornost sorti i hibrida se u proizvodnji brzo gubi.

5.Dobra zaštita od prouzrokovača ovog oboljenja pokazalo se kalemljenje osetljivih sorti na otpornu podlogu tikvu ili nategu što je u praksi i zastupljeno.

6.Zaražene biljke i plodove uništavati van parcele proizvodnje, ne bacati na mesta gde je proizvodnja stajnjaka.

7.Hemijske mjere zaštite useva u polju ne obezbjeđuju zadovoljavajuće rezultate i one se retko sprovode preporučuju.

Jedna od hemijskih mera koju treba primeniti u cilju zaštite od ovih  u proizvodnji rasada  jeste zalivanje nakon rasađivanja rastvorom fungicida na bazi propamokarb hidrohlorida + Fosetil aluminijum (Previcur energy)  u količini 3-6 ml sa 2 l vode  na 1 m2. Zalivanje ponoviti  pre pikiranja i pre rasađivanja.

Kada se primete simptomi u polju ranijim fazama razvoja biljaka delimično zaustavljanje širenja bolesti može se postići zalivanjem biljaka  sa sistemičnim fungicidima na bazi Fosetil aluminijuma (Aliette flash),  tiofanat – metila u dozi 0,5 do 1g preparata po kućici. Biljke je potrebno zaliti sa  0,5 l suspenzije fungicida po biljci.

8.Bar jednom nedeljno kontrolisati proizvodnju i analizirati sve pojave na biljkama.

Оставите одговор