ZAŠTITA STRNIH ŽITA OD BOLESTI POČINJE U VREME SETVE
Glavnica pšenice
Otkrivena gar ječma
Nedoradjeno seme
Dorađeno seme
ZAŠTITA STRNIH ŽITA OD BOLESTI POČINJE U VREME SETVE
Proizvodnja strnih žita se ne može više zamisliti bez zaštite od bolesti primenom fungicida tokom vegetacije. Iako prethodna vegetacija nije bila povoljna za razvoj bolesti na strnim žitima mnogi proizvođači po inerciji su primenjivali fungicide što je bio dodatni trošak u proizvodnji ovih useva.
Na pragu smo setve strnih žita i svaki proizvođač treba da planira proizvodnju uvažavajući saznanja struke i nauke i time obezbedi zdraviji usev tokom vegetacije što može redukovati broj tretmana fungicidima.
Mere koje utiču na pojavu i intenzitet pojave bolesti na pšenici:
1.Obrada zemljišta– Duboko zaoravanje zaraženih biljnih ostataka je važno jer se na njima održavaju mnog gljive – prouzrokovači pegavosti i propadnja klijanaca strnih žita (Septoria tritici, Gaeumannomyces graminis, Fusarium vrste, Pyrenophora tritici -repentis).
Kada se biljni ostaci sa prisutnim patogenima unesu duboko u zemljište, dolaze u kompeticiju sa zemljišnim gljivicama i bakterijama i u borbi za isti izvor hrane često su manje uspešni i propadaju.
Redukovana obrada zemljišta, kojoj se pretežno pribegava poslednjih godina utiče na pojavu bolesti klijanaca i klasa pšenice (Fusarium spp -ukoliko je predusev kukuruz) sobzirom da patogen prezimljava na biljnim ostacima kukuruza koji ostaju nakon obrade uglavnom na površini. Infekcioni materijal ovog patogena je prisutan i čeka povoljne uslove za infekciju od setve pšenice(kada može da inficira mladu biljčicu) pa do klasanja kada je pšenica osetljiva na infekciju klasa ovim patogenom.
2.Vreme setve– na ranijim rokovima setve, u uslovima povoljnim za nicanje, uglavnom se može očekivati ranija pojava bolesti sobzirom da su na tim površinama bujniji i gušći usevi što doprinosi stvaranju povoljnijih mikroklimaatskih uslova za raniju pojavu. Poštovati preporuke optimalnih rokova setve.
3.Setva Deklarisanog semena – (kontrolisanog u proizvodnji, dorađenog i fungicidom zaštićenog semena) – je vrlo značajna mera jer se veliki broj prouzrokovača bolesti prenosi semenom. Najvažniji prouzrokovači bolesti koji se prenose semenom pšenice Tilletia tritici, Fusarium vrste i Septoria nodorum.
Stoga na površinama na kojima je posejano seme „sa tavana“ može se očekivati ranija i intenzivnija pojava navedenih bolesti pa tako i ranija primena fungicida.
Iako veliki broj proizvođača pribegava da koristi za setvu pšenice seme “sa tavana” i pri tome to seme pre setve “doradi i istretira fungicidom” improvizovanom aparaturom, proizvođači moraju znati da kako je važna setva semena koje potiče iz kontrolisane proizvodnje –sortno čisto i zdravstveno ispravno, veoma je važno i kvalitetno nanošenje fugicida na seme. Centri namenjeni doradi semena svojom savremenom aparaturom i preciznim doziranjem fungicida jedino oezbeđuju zaštitu mladih biljaka u početnim fazama nicanja. Na taj način se odlaže primena folijarnih fungicida u proleće.
4.Plodored- Dobro je poznato da jedan parazit može parazitirati više biljnih vrsta pa je važno da u plodoredu jedna iza druge ne dolaze biljne vrste koje imaju zajedničke parazite. Tako se, na primer, intenzitet zaraze pšenice Fusarium vrstama značajno smanjuje ako u plodoredu, pšenicu ne sejemo iza kukuruza jer obe biljne vrste parazitiraju gljive iz roda Fusarium.
5.Ponovljena setva pšenice na istoj površini doprineće ranijoj pojavi bolesti sobzirom da patogen prezmljava na samoniklim biljkama koje su most između patogena i novoniklih biljaka. Samonikle zaražene biljke predstavljaju primarne zaraze na toj njivi, a u kombinaciji sa redukovanom obradom primena fungicida sigurno će biti ranija, u vreme vlatanja.
Na ponovljenim setvama može se očekivati značajnija pojava sive pegavost lista pšenice (Septoria tritici), koja prezimljava na biljnim ostacima pšenice i u vlažnim godinama na osetljivim sortama može se masovno javiti.
6.Sorta – veoma je važno poznavati karakteristike sorte pšenice koja se seje sa aspekta njene osetljivosti prema bolestima naročito prea lisnoj rđi- Puccinia striformis f.sp tritici čiji intenzit pojave određuje primenu fungicida i broj tretmana.
Treba znati da ni jedna sorta nije otporna na sve prouzrokovače bolesti pšenice pa zato treba odabrati sortu tolerantnu na najvažnije patogene ove biljne vrste uvažvajući i prinosne karakteristike sorte.
Kod osetljive sorte prema rđi sa zaštitom se mora početi ranije, a tokom vegetacije u zavisnosti od uslova godine zahteva veći broj tretmana.
Kod tolerantnih sorti primena fungicida može u potpunosti da izostane ili je dovoljno eventualno jedan tretman.
Kada je Fusarium spp klasa u pitanju manje su izložene infekciji ovim patogenom kasnije sorte. Ne zato što poseduju otpornost prema ovom patogenu već osetljiva fenofaza pšenice klasanje – cvetanje, prema mom iskustvu i zapažanjima, kod kasnijih sorti uglavnom zbog dužine vegetacije izbegavaju se povoljni uslovi za infekciju (hladno i kišovito vreme u fazi klasanja i cvetanja)
6.Izbalansirano N,P,K đubrenje – Nestručno i neisbalansirano đubrenje doprinosi padu imuniteta biljaka i većoj osetljivosti biljaka na bolesti. Zbog cene đubriva ovaj faktor će najmanje biti aktuelan i svakako poštovati preporuke koje se daju na osnovu agrohemijske analize i N-min analize.
