ULJANA REPICA UGROŽENA U SUŠNIM USLOVIMA!!!
PAGUSENICA REPIČINE OSE
BUVAČ NA ULJANOJ REPICI
ULJANA REPICA UGROŽENA U SUŠNIM USLOVIMA!!!
Usled odsustva padavina setva uljane repice je pomerena za kraj septembra, tako da se ona nalazi u različitim fazama razvoja: od faze kotiledona do faze par listova, ali prilično neujednačena u porastu.
Iz tog razloga uljana repica je ugrožena i od štetočina ali i od korova.
Suvo i toplo vreme usporava razvoj uljane repice, ali pogoduje štetočinama.
Najznačajnije štetočine na uljanoj repici u ovom periodu jesu Athalia rosae (repičina lisna osa), Phyllotreta spp. (buvači) i glodari.
Oštećenja na mladim biljkama uzrokuju njihovo zaostajanje u porastu i takve biljke su osetljivije na niske temperature i manje otporne na bezbedno prezimljavanje.
REPIČINA LISNA OSA – NAJOPASNIJA U OVOM PERIODU!!!
Na terenu se registruje njeno prisustvo u raznim stadijumima razvoja od odraslih jedinki ose do polaganja jaja i pojava pagusenica štetočine.
Jači napad pagusenica štetočine može za kratko vreme dovesti do golobrsta useva, a sobzirom na porast uljane repice sve površine su ugrožene.
Suzbijanje: Jedna pagusenica po biljci je momenat kada je treba suzbijati.
Suzbijanje raditi na vreme dok su pagusenice manje od 10 mm.
Za suzbijanje ovih štetočina preporučuju se insekticidi:
Decis 2,5 EC u dozi 0,2-0,3 l po ha
Karate zeon,Grom u dozi 0,25-0,35 l po ha
Fastac 10 EC u dozi 0,1 l po ha
Jesenja ishrana pagusenica obično traje do kraja septembra i početka oktobra, ali s obzirom na kasniju setvu uljane repice njena aktivnost i opasnost od oštećivanja uljane repice će biti i do kraja oktobra.
BUVAČI
Ova grupa insekata se aktivira krajem avgusta i početkom septembra nakon letnjeg sna (diapauze) i pronalaze uljanu repicu na udaljenosti i do četiri kilometara. Najznačajniji je Crvenoglavi repičin buvač- Psylliodes chrysocephala.
Sada se mogu očekivati veće štete na mlađim usevima uljane repice, na površinama gde je ona u fazi nicanja i kotiledona.
Suzbijanje: Ukoliko je štetočina prisutna na mlađim usevima (više od 2 imaga po metru kvadratnom) obavezno suzbijati. Buvače treba suzbijati na samom početku pojave jer pri velikoj brojnosti otežano je suzbijanje.
Insekticidi gore navedeni suzbijaju i ovu štetočinu.
Najbolje je suzbijati u najtopljem delu dana kada su buvači najp
GLODARI
Redovna pojava glodsrs je u ovom periodu jer intenzivno migriraju sa površina jesenjih kultur čija je žetva u toku (sa sojišta, kukuruzišta,nepoljoprivrednih površina…)
Sobzirom na porast uljane repice i prisutne štetočine neophodno je redovno obilaziti useve (jednom nedeljno) da bi se sagledalo stanje sa prisutnim štetočinama i potrebi njihovog suzbijanja.
SAMONIKLA PŠENICA U ULJANOJ REPICI
S obzirom da je predusev kod setve uljane repice uglavnom pšenica ona može da predstavlja problem naročito u nepovoljnim uslovima za nicanje i u ranijim fazama razvoja uljane repice.Samonikla pšenica brzo pokriva međuredni prostor i oduzima hranu i vodu i na taj način usporava razvoj uljane repice naročito u sušnim uslovima.
Za suzbijanje samonikle pšenice uglavnom se koriste herbicidi pozicionirani za suzbijanje uskolisnih korova u širokoredim usevima među kojima su u uljanoj repici registrovani Fusilade Forte u dozi 0,7-0,8 l po ha, Focus ultra 1,2 l po ha, a iz iskustva proverena rešenja su Furore super,Pantera,Agil,…
Preporuka je da se suzbijanje samonikle pšenice radi u početnoj fazi njenog razvoja kada kada pšenica ima 2-4 lista da se umanje posleedice u razvoju uljane repice.
