PROIZVODNJA U ZATVORENOM PROSTORU – DOBAR KVALITET PLODA – VEĆI PROFIT

Poslednjih godina proizvodnja u plastenicima i staklenicima dobija na značaju jer je pogodna za domaćinstva koja se ne bave poljoprivrednom proizvodnjom na otvorenom, ali su prepoznali prednosti proizvodnje u zatvorenom prostoru i iskoristili podsticaje koje država daje za ovakvu proizvodnju.

Na drugoj strani visoke cene reprometerijala, visoki troškovi, nekonkurentnost na tržištu… razlozi su nedovoljne iskorišćenosti potencijala za proizvodnju povrća i cveća u zaštićenom prostoru.

Za ekonomski isplativu proizvodnju po mišljenju stručnjaka i ekonomista potrebno je izgraditi i opremiti jedan ili više objekata od najmanje 1.000 m2

PREDNOSTI PROIZVODNJE U ZATVORENOM PROSTORU

-OMOGUĆAVA PROIZVODNJU TOKOM CELE GODINE RAZLIČITIH BILJNIH VRSTA U CIKLUSIMA SA RAZLIČITOM DUŽINOM VEGETACIJE

-proizvodnja nije pod direktnim uticajem spoljnih vremenskih uslova i oni se do određenog stepena mogu regulisati (temperatura, vlažnost vazduha, osvetljenje…)

-proizvodi različitih biljnih vrsta imaju plasman na tržištu tokom cele godine (proizvodnja povrća, cveća, voća…)

– proizvodnja usklađena sa zahtevima tržišta obezbeđuje plasman i veći profit kroz ostvarenu cenu proizvoda.

-bolju kontrolu od bolesti i štetočina uz mogućnost primene bioloških mera borbe

-može se sigurnije proizvesti zdravstveno bezbedna hrana

-u proizvodnim ciklusima angažuje članove domaćinstva i doprinosi ostvarivanju dohotka

ZAHTEVI PROIZVODNJE U ZATVORENOM PROSTORU

Proizvodnju u zatvorenom prostoru prate mnogi rizici vezani pre svega za nedovoljnu obučenost i znanje. Koje ova proizvodnja zahteva i često rezultat može biti negativan. Stoga svako opredeljenje za ovakvu proizvodnju mora biti praćeno edukacijama o proizvodnji pojedinih biljnih vrsta.  Takođe prozvodnja mora biti praćena i od strane stručnih lica u ovoj oblasti.

Moja iskustva govore da mnogi proizvođači olako ulaze u ovu proizvodnju i najveći problemi koji se javljaju jeste pravilna ishrana biljaka u proizvodnji u zatvorenom prostoru, ne poštovenje preventivnih mera u cilju smanjenja rizika od pojave bolesti i štetočina, njihovo ne prepoznavanje i suzbijanje bazirano na preporukama nestručnih lica.

STABILNA PLASTENIČKA PROIZVODNJA OSLANJA SE NA:

1.Preventivne higijenske mere – opisane na ovoj stranici

2.Dezinfekcija zemljišta – jedna od značajnih mera. Koja ima za cilj da uništi sve patogene i štetočine koje ostaju u zemljištu i predstavljaju opasnost za naredne proizvodne cikluse. Poželjno je da se radi jednom godišnje i to na kraju vegetacije ili u rano proleće pre početka proizvodnog ciklusa

3.Korišćenje zdravog rasada – osnov je da je proizveden korišćenjem sertifikacionog semena i da su osnovne mere zaštite u njegovoj proizvodnji ispoštovane. Često rasadom u proizvodni prostor dolaze štetočine (vaši, trips…) ili bolesti (viroze, plamenjače, pegavosti…)

4.Plodored – poštovanje plodoreda obezbeđuje sigurniju i „zdraviju“ proizvodnju sa aspekta pojave bolesti i štetočina, a time i primene pesticida. Na istoj površini trebalo bi da prođe barem 3 godine da bi se ponovila ista proizvodnja, naročito proizvodnja iz iste familije (paradajz, paprika…).

VAŽNO

Ovo je mera koje se proizvođači u zatvorenom prostoru ne pridržavaju i kao posledica toga dolazi do nakupljanja infekcionog materijala mnogih patogena koji tokom vegetacije zahtevaju intenzivnu primenu pesticida sa nepovoljnim rezultatom. Javljaju se Fusarium spp., Pythium spp., Botrytis spp., Rhyzoctonia spp.,Verticilium spp., Bremia spp., Phythopthora spp.. Kao i nematode, puževi, baštenski pauk (T.urticae) koji prezimljava u zemlji, kalifornijski trips (F.occidentalis) u gornjem sloju zemljišta, semena korova… Takođe dolazi i do poremećaja u ishrani što sve rezultira manjim prinosom i lošijim kvalitetom plodova. Posle nekoliko ciklusa proizvodnje neophodno je premestiti plastenik ili uraditi dezinfekciju zemljišta.

5.Poznavanje zahteva pojedinih biljnih vrsta prema uslovima koji vladaju u zatvorenom prostoru diktira period proizvodnje pojedinih vrsta povrća tokom godine.

Tako salatu, spanać, mladi luk gajiti tokom jeseni – zime jer zahtevaju manje svetlosti i toplote, jer za njihovu proizvodnju nije potrebno grejanje dok toploljubive vrste u koje spadaju paradajz, paprika, tikvice, patlidžan treba gajiti u letnje – jesenjem periodu.

Plastenici bez grejanja mogu da se koriste kada spoljašnja temperatura nije niža od – 4, odnosno – 8°C. To omogućava setvu i sadnju početkom marta za manje osetljive vrste, odnosno početkom aprila za toploljubive kulture.

Plastenici i staklenici koji se greju koriste se za zimsko – prolećnu proizvodnju toploljubivih vrsta i za proizvodnju rasada.

IZBOR MESTA ZA PODIZANJE ZAŠTIĆENIH PROSTORA

Pri izboru mesta za podizanje zaštićenih prostora jako je važno voditi računa o konfiguraciji terena, nagibu, položaju, nivou podzemne vode, zaštiti od vetra, pristupačnosti vode…

Zaštićeni prostori treba da su udaljeni od industrijskih zona i prometnih saobraćajnica čime bi se umanjio štetan uticaj prašine i drugih toksičnih materija na biljke.

Zaštićeni prostori se podižu na ravnim terenima bez izrazitih depresija. A najpovoljniji položaj plastenika i staklenika je smer sever – jug. Nivo podzemnih voda ne sme da je visok. Izbegavati ovakvu proizvodnju uz rečne tokove i obezbediti zaštitu od jakih vetrova.