HERBICIDI – REZISTENTNI KOROVI!!!
Rezistentnost korova na herbicide nastala je kao rezultat višegodišnjeg ponavljanja primene herbicida sa istim mehanizmom delovanja i isključivanjem integralnog pristupa suzbijanja korova!!!
HERBICIDI – REZISTENTNI KOROVI!!!
- HERBICIDI zauzimaju najznačajnuje mesto u suzbijanju korova od momenta njihove pojave do danas.
- Primena herbicida znatno nadmašuje ukupnu proizvodnju i primenu insekticida i fungicida.
Zašto proizvođači intenzivno koriste herbicide u suzbijanju korova:
-herbicidi su najbrže rešenje za korove
-herbicidi daju najbolje rezultate u rešavanju korova.
POSLEDICE INTENZIVNE PRIMENE HERBICIDA:
1.Primena herbicida uz izostanak integralnih mera u suzbijanju korova dovodi do promene korovske flore i pojavu rezistentnih korova!
2.Suzbijanje korova herbicidima različitih naziva istog mehanizma delovanja ubrzalo je pojavu rezistentnih genotipova korova
3.Stvorene jedinke korova sa razvijenim mehanizmom koji neće reagovati na primenu određenohg herbicida.
4.Posle određenog vremena rezistentni biotipovi korova postaju dominantni u populaciji korova.
REZISTENTNOST – OTPORNOST KOROVA
Korov je rezistentan – otporan na neki herbicid ukoliko se ranije suzbijao tim herbicidom, a posle izvesnog vremenskog perioda primene tog herbicida primećuje se slabija efikasnost ili ona izostaje.
Otpornost na herbicide je nasledna sposobnost da korov preživi i reprodukuje se posle primene herbicida.
Razvoj rezistentnosti korova nastaje u uslovima česte primene herbicida istog ili sličnog mehanizma delovanja.
Mehanizam delovanja herbicida:
Predstavlja biohemijsku reakciju između herbicida i određenog mesta u biljci – korovu.
Iako postoji nekoliko hemijskih grupa za koje je utvrđena rezistentnost nekih korova za nas je interesantna i veoma značajna hemijska grupa ALS inhibitori na koju je utvrđena rezistentnost 95 korovskih vrsta.
Hemijske grupe koje spadaju ALS inhibitore čiji je mehanizam delovanja je Inhibitor acetolaktat sintetaze kod korova su:
| 1.Sulfoniluree: U usevu pšenice i ječma herbicidi na bazi metsulfuron metila (preko 10 herbicida – Laren, Meteor, Metmark, Accurate, Mezzo…). U usevu kukuruza dominantna je upotreba herbicida sa aktivnom materijom nikosulfuron (preko 15 herbicida – Motivel, Talisman, |
| 2.Imidazolinoni : U usevu soje je veoma česta primena herbicida iz ove grupe: imazamoks (Pulsar, Ikarus, Pasat…), u kombinaciji sa tifensulfuron – metil (Harmony, Promoni, Simphony. U Imi tolerantnom suncokretu je česta upotreba preparata Pulsar. U šećernoj repi neizostavna je primena herbicida na bazi triflusulfuron – metil (Safari, Apex, Trimark…). |
| 3.Triazolopirimidini |
| 4.Pirimidiniltiobenzolati Najznačajnija rezistentnost na herbicide iz grupe ALS inhibitore evidentirana je kod korova: Divlji sirak, ambrozije, štir. Divlji sirak (Sorgum halepense) do sada nerešiv problem, velikom upotrebom herbicida različitih naziva sa istim mehanizmom delovanja iz ove hemijske grupe dovela je do pojave resistentnosti divljeg sirka u nekim regionima. Karakteristike herbicide iz ove hemijske grupe (ALS inhibitore): -U početnim godinama primene dobra efikasnost – suzbijanje velikog broja korova uključujući i divlji sirak- Prvi slučaj rezistentnosti na herbicide ALS inhibitore, registrovan je već 1987. Unašoj zemlji Konstantinović i sar., 2003. (Amaranthus retroflexus L. Echinocloa crus – galli L.). -Male doze – količine primene -Dobra selektivnost na biljne vrste u kojima se primenjuju. Nekontrolisana njihova primena bez integralnih mera zaštite odrazila se na pojavu otpornih korovskih vrsta koje više ne suzbijaju uključujući i divljisirak. |
STRATEGIJA ZA UPRAVLJANJE REZISTENTNOŠĆU KOROVA NA HERBICIDE – INTEGRALNI PRISTUP:
1.Primena preventivnih, agrotehničkih i bioloških mera pored herbicida.
2.Primena herbicida sa različitim mehanizmom delovanja
1.Poštovati plodored – Različite vrste plodoreda, smenom useva u plodoredu menjaju se ekološki uslovi za rast i razviće korova.
Ratarski usevi koji se seju na istoj parceli dve ili više godina za redom su najčešće kukuruz i soja. Usled intenzivne primene herbicida istog mehanizma delovanja u obe kulture i izostanka rotacije useva, stvaraju se preduslovi za nastanak REZISTENTNIH KOROVA ( (divlji sirak, štir…).
Promenom useva u plodoredu menjaju se i sistemi obrade zemljišta, a zavisno od useva i izbor herbicida.
Vrste korova koje imaju visoke zahteve za svetlošću (divlji sirak)u gustim usevima kao što je pšenica ne mogu da opstanu.
2.Održavati čistim uvratine njiva od korova
3.Sprečiti širenje semena korova mehanizacijom – kombajni, prikolice
4.Sprečiti fazu formiranja semena kod korova – smanjiti rezerve semena u zemljištu
5.Održavanje obradivih i neobradivih površina bez korova
6.Gajenje kompetitivnih useva
7.Planiranje mera suzbijanja korova
8.Primena herbicida – planirati primenu nekoliko herbicida sa različitim mehanizmom delovanja
9.Rezistentnost korova na herbicide utiče na način korišćenja i na isključenje upotrebe bilo kog herbicida.
KUKURUZ – Divlji sirak nerešiv problem u nekim regionima
1.S obzirom da je poslednji novi mehanizam delovanja otkriven i uveden pre 30 godina, tako da nam na raspolaganju ostaju raspoloživi herbicidi na koje se možemo oslanjati u suzbijanju korova pa i višegodišnjih problematičnih kao što je rizomski divlji sirak.
2.U izboru herbicida koji su nam na raspolaganju više se treba oslanjati na herbicide sa kombinacijom aktivnih materija koje spadaju u različite grupe sa različitim mehanizmom delovanja.
1.ADENGO – Suzbija veliki broj širokolisnih korova i sirak iz semena i
redukuje nastajanje rizomskog sirka.
2.LAUDIS– Suzbija veliki broj širokolisnih korova i sirak iz semena
što redukuje nastajanje rizomskog sirka, herbicid svojim izbeljivanjem korova remeti porast rizomskog sirka.
Primena herbicida u kukuruzu posle setve pere nicanja pozicioniranih za suzbijanje i uskolisnih korova (sirak iz semena) tekođe redukuje nastanak rizomskog sirka.
3.Suzbijanje divljeg sirka u soji, suncokretu redukuje se populacija divljeg sirka u kukuruzu u narednim godinama.
4.Setva hibrida kukuruza tolerantnih na primenu herbicida iz fenoksi grupe (Focus ultra) – prekomeran pristup ovakvog suzbijanja divljeg sirka utiča na pojavu rezistentnosti divljeg sirka.
5.Isti je slučaj sa suncokretom, šećernom repom, uljanom repicom-gde takođe treba obazrivo sa intenzitetom setve sorti tolerantnih na određene herbicide.
