SOBNO SAKSIJSKO CVEĆE

UVEK IMA PITANJA !!!

Pepelnica

Rđa

Pegavost

SOBNO SAKSIJSKO CVEĆE – UVEK IMA PITANJA !!!

Pored  problema u gajenju sobnog cveća koji proizilaze iz različitih zahteva pojedine cvetne vrste za svetlošću, vlagom, supstratom…česti su problemi i sa  pojavom  bolesti i štetočina koji se tokom gajenja sobnog cveća javljaju.

O svakoj vrsti sobnog cveća neophodno je poznavati zahteve koje za svoj pravilan razvoj traži:

koliko svetlosti, toplote, potrebe za vodom, da li voli orošavanje, zalivanje preko podmetača …

Ispunjavanjem zahteva biljaka za njihov razvoj, biljke postaju fiziološki otporne na bolesti koje se često javlaju kao posledica slabljenja njihovog imuniteta.

I pored najveće nege i pažnje na biljkama često zapazimo promene koji ukazuju na prisustvo bolesti ili štetočina.

 Za pravilnu zaštitu i upotrebu fungicida  važno je prepoznati promene na biljkama  da li se radi o nekom oboljenju ili su simptomi posledica nepravilne ishrane, zalivanja…

TRULJENJE KORENA

Kao posledica pogrešne procene potrošnje vode i prekomernog zalivanja, često dolazi do truljenja korena. Zato je potrebno povremeno kontrolisati koren biljaka i sve trule korenčiće odstraniti nožem, a oštećena mesta posuti drvenim ugljom nakon čega presaditi biljku u novu saksiju i novi supstrat.

Često trulež kao posledica preteranog zalivanja  se javlja i na listovima, stabljici  dekorativnih biljaka  koje trule. Sve uginule, uvele listove, cvetove sa tih biljaka treba ukloniti. Nakon toga preporučuje se primena fungicida iz grupe botriticida: Switch, Teldor, Signum…

Na bolesti truleži osetljive su afrička ljubičica i ciklama. Njihovo zalivanje se preporučuje preko podmetača.

Pored truleži najčešće bolesti koje se javljaju na sobnom cveću jesu  pegavosti, pepelnica, rđe…

Bolesti se često javljaju kao posledica infekcije tokom proizvodnje još u plastenicima   ukoliko se ne preduzimaju i ne poštuju određene higjenske i hemijske mere.

Pepelnica se raspoznaje po tipičnoj beličastoj boji  i biljka izgleda  kao da je posuta brašnom, a listovi se kovrdžaju.

List gubi sposobnost fotosinteze pri čemu se biljka slabije razvija. Vlažnost, nedostatak svetla i preterano đubrenje mogu doprineti pojavi ove bolesti koja se uglavnom javlja tokom proleća kada cveće iznosimo napolje. Naročito je značajna za ruže.

Fungicidi Zato 50WG, Stroby DF, Falkon …su veoma efikasni u zaštiti od pepelnice.

Rđa

Javlja se na listu u obliku rdjastih pega, na ružama obično u drugom delu vegetacije. Na naličju lista se javljaju reproduktivni organi gljive, narandžaste uredospore i crne teleutospore. Nedostatak kalijuma u zemljištu i prekomerna upotreba azota dovode do  razvoja rđe. 

Suzbijanje

Koristiti neke od fungicida:Falcon, Zato…

 Za rešavanje navedenih bolesti kod sobnog cveća postoji mali broj registrovanih fungicida, a često njihova primena narušava estetsku sliku lišća na kojem se fungicidni depozit zadržava.

U gajenju sobnog cveća mnogo značajniji problemi jesu štetočine:

razne vrste vaši, grinje, tripsi, mušice…Većini štetočina (vaši, grinje) pogoduju  toplo i suvo vreme naročito u prostorima sa centralnim grejanjem.

Najprisutnija štetočina na sobnom cveću je štitasta vaš – Lepidosaphes ulmi.

Najčešći simptom njenog psisustva jeste okrugli štit na naličju lista ispod kojeg se nalaze larve.

Suzbijanje:

1.Mehaničko uklanjanje štita ukoliko su larve nepokretne

2.Hemijsko suzbijanje mineralnim uljima ili u kombinaciji sa insekticidima.

3.Pažljivo pranje listova i otklanjanje štetočina

Mineralno ulje je toksikološki prihvatljivije i ono pokriva štit usled čega dolazi do uginuća larvi.

Od ulja na tržištu se mogu naći: Belo ulje, Crveno ulje, a njihova primena je moguća i uz dodatak insekticida.

Vaši (zelena lisna vaš)

Sišu biljne sokove i na taj način oslabljuju biljku.

Zaštitu treba sprovesi čim se primeti njihova pojava na mladom lišću jer su opasni i kao prenosioci virusa. Naročito su aktuelne zimi jer im prija suv i topao vazduh. Ukoliko nastanu kolonije vaši veoma teško ih je suzbiti. Napadaju sve vrste sobnog cveća , a naročito sobne palme, oleandere, ali i sve zeljastto cveće.

Za suzbijanje koristiti insekticide sa aktivnom materijom acetamipirid…

Pauci su sitni organizmi veličine 0,5 mm i na njihovo prisustvo ukazuje paučina koja se zapaža na naličju lista.

Listovi su uvijeni sa hlorotićnim zonama na njima.

U zaštiti se preporučuju akaricidi Demitan, Sanmite, Akaristop, Abastate…

Trips – Thrips spp.

Često na cvetovima sobnog cveća nalaze se insekti iz grupe Tripsa, zbog kojih se cvetni pupoljci  ne otvaraju. Na listovima cveća prisustvo tripsa ukazuju sitne na njihovom naličju  koje su crnkaste boje što predstavlja njihov izmet, sličan izmetu muva. Napadnuti listovi požute, uvenu i otpadnu.  Insekti su veličine do 1mm i odrasli insekti tripsa lete.

Naročito napadaju ciklame, palme, dracenu, fikus

Za suzbijanje ovih štetočine mogu se primeniti insekticidi iz grupe acetamipirida.

Bela mušica – Trialeurodes vaporariorum

Prisutna je na naličju  listova brojnih sobnih biljaka, spada u značajne štetočine sobnog cveća i teško se suzbija.

Usled isisavanja biljnih sokova listovi žute, venu i suše se.

Brojne kolonije imaga (odrasli insekti) daju utisak da je list posut belim

prahom. U suzbijanju primenjivati insekticide sa različitim mehanizmom delovanja.

Jedan od novijih insekticida za uspešno suzbijanje bele mušice jeste SIVANTO PRIME,  a treba uključiti i insekticide iz grupe piretroida.

Suzbijanje bele mušice zahteva višekratnu primenu insekticida.

Veliki problem mogu da budu i mušice. Ovi sitni insekti polažu jaja na površinu supstrata. Larve kasnije žive od materijala u razlaganju, kao što je npr. treset, odumrlo lišće i korenje. Njihovu pojava je učestalija ukoliko je povećana vlažnost supstrata.

Često imamo pojavu belih crvića (kolembola) koji izlaze iz zemljišta saksija u kojima su biljke već dugo i nisu presađivane.Ovi insekti ne čine direktne štete biljkama, ali ukazuju na veliku vlažnost biljaka i potrebu da se  biljke presade u svežu zemlju.

PREPORUKA:

Da bi se sprečila pojava bolesti i štetočina neophodno je kontrolisati biljke i povremeno preventivno uraditi zaštitu od bolesti i štetočina (na pr. jednom mesečno) primenom fungicida i insekticida po preporuci stručnog lica.

Zaštitu sobnog cveća primenom hemijskih sredstava raditi u dvorištu, na terasi…

KONDICIJA BILJAKA

Za bolju kondiciju sobnog cveća neophodno je obezbediti optimalno zalivanje i kvalitetnu ishranu. Postoje hraniva različite formulacije koja se preporučuju za primenu u cvećarstvu, a veoma su pogodna hraniva koja umešana u supstrat postepeno se razgrađuju  i hrane biljke tokom 5-6 meseci. Obično je doza primene ovih hraniva  30-40 grama na 10 l supstrata.