PLODORED REŠAVA PROBLEME U ZAŠTITI BILJA!!!

Plodored je agrotehnička mera koja smenom kultura u vremenu i prostoru održava i popravlja plodnost zemljišta, utiče na smanjenje zakorovjenosti na njivama,sprečava pojavu bolesti i redukuje štetočine!!!

PLODORED REŠAVA PROBLEME U ZAŠTITI BILJA!!!

PLODORED (ROTACIJA USEVA) – NAJZNAČAJNIJA AGROTEHNIČKA MERA U ZAŠTITI BILJA!!!

ULOGA PLODOREDA U ZAŠTITI BILJA:

1.Plodored umanjuje pojavu štetnih organizama.

2.Plodored redukuje primenu pesticida, smanjuje troškove proizvodnje i „brine“ o zaštiti čovekove sredine.

3.Plodored obezbeđuje sigurniju proizvodnju za useve koji se planiraju sejati.

4.Planom setve u plodoredu umanjuje se  rizik rezidualnog delovanja pesticida.

5.Ukidanjem mnogih efikasnih , ali toksikološki nepovoljnih, aktivnih materija pre svega insekticida i fungicida, suzbijanje mnogih štetočina i bolesti će se morati oslanjati na agrotehničke mere sa ciljem smanjenja rizika i brojnosti štetočina.

6.Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja kultura.

UTICAJ PLODOREDA NA POJAVU ŠTETNIH ORGANIZAMA:

 KUKURUZNA ZLATICA – Diabrotica spp

Gajenje kukuruza u ponovljenoj setvi doprinosi većoj brojnosti i rasprostranjenosti ove značajne štočine u proizvodnji kukuruza.

Najvažnija mera u suzbijanju kukuruzne zlatice je izbegavati  ponovljenu setvu na istoj njivi.

KUKURUZNI PLAMENAC – O. nubilalis

Kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza što znači da gajenjem kukuruza na istom polju uvećava se brojnost ove štetočine.

KUKURUZNA PIPA – Tanymecus dilaticolis

Gaajenjem kukuruza na kukuruz, naročito više uzastpnih godina brojnost ove štetočine se povećava.

NEMATODE

U suzbijanju nematoda plodored predstavlja jednu od najstarijih i najvažnijih mera. Uticaj plodoreda na nivo populacije nematoda u neposrednoj je vezi sa biljkama domćinima. Povećanjem učešća šećerne repe u plodoredu povećava se prisustvo repine nematode. S obzirom da ciste ove nematode vitalnost mogu zadržati veći broj godina primenom plodoreda koji ne odgovara repinoj nematodi kao domaćin, može se kontrolisati prisustvo ove štetočine.

ŠEĆERNA REPA

Šećema repa u njenoj ekspanziji se često sejala na istoj parceli nakon  prekida od samo jedne godine (umesto 3-4), što veoma uvećava nagomilavanje parazita uzročnika pegavosti lišća, a doprinosi i povećanju razmnožavanja repine pipe, repine korenove vaši, repine nematode, rizomanije i dr.

Najvažnija mera u suzbijanju štetočina i smanjenju infekcionog materijala  prouzrokovača bolesti ovog useva jeste gajanje šećerne repe u plodoredu tako da se ona na isto polje vraća tek posle 4-5 godina (NAJMANJE 3-4 GODINE)

SUNCOKRET, SOJA, ULJANA REPICA

Plan setve i rotacija useva je veoma važna za biljne vrste koje imaju zajedničke bolesti. Bela trulež-Sclerotinia sclerotiorum je zajedničko oboljenje za soju,suncokret i uljanu repicu pa je veoma važno uvažiti ovu činjenicu prilikom planiranja setve ovih useva.

Poznato je da se ovaj patogen u zemljištu zadržava putem sklerocija duži niz godina, tako da je neophodan period od 5 godina ponovljene setve bilo kojeg od navdenih useva.

DUVAN

Značajna štetočina duvana je duvanov trips – Thrips tabaci. Najjači napad ove vrste nastaje ukoliko se duvan gaji na polju na kojem je prethodne godine uzgajano strno žito. (Tanasijević i Ilić,1969).

STRNA ŽITA– Pšenica, ječam…

ŽITNI BAULJAR – Zabrus tenebrioides

je redovan pratilac ponovljene setve strnih žita. Neophodno je pridržavati se plodoreda u kojem se strna žita smenjuju sa okopavinama i drugim biljnim vrstama koje nisu domaćini žitnog bauljara.

Razmnožavanju ŽITNIH PIVACA doprinosi gajenje strnih žita na istom polju uzastopno 2-3 godine.

Plodored u velikoj meri utiče na  brojnost  

SKOČIBUBA (žičari) – Elateridae i njihovom razmnožavanju. Gajenje lucerke,deteline, soje i višegodišnjih trava kao i ponavljanje setve strnih žita doprinosi prenamnožavanju  žičara.

ROTACIJA USEVA– Plodored ima značajan uticaj na potencija i redukciju infekcionog materijala mnogih fitopatogenih organizama i na taj način smanjuje se primena pesticida.

KOROVI I PLODORED

Monokultura – setva jedne kulture na istoj parceli, postala je sve češća praksa u poljoprivrednoj proizvodnji i omogućila je ubrzan nastanak i razvoj REZISTENTNIH KOROVA na herbicide koji se primenjuju. Ratarski usevi koji se seju na istoj parceli dve ili više godina za redom su najčešće kukuruz i soja. Usled intenzivne primene herbicida istog mehanizma delovanja u obe kulture i izostanka rotacije useva, stvaraju se preduslovi za nastanak REZISTENTNIH KOROVA. (divlji sirak, štir…).

Različite vrste plodoreda, smenom useva u plodoredu menjaju se ekološki uslovi za rast i razviće korova.

Mnogi korovi koji se dobro razvijaju u širokoredim usevima (kukuruz, soja, suncokret…) u gustim usevima kao što je pšenica ne mogu da opstanu. To se posebno odnosi na one vrste korova koje imaju visoke zahteve za svetlošću-na primer divlji sirak i koji u uslovima „gušćeg sklopa“ nema povoljne uslove za razvoj.

Promenom useva u plodoredu menjaju se i sistemi obrade zemljišta, a zavisno od useva i izbor herbicida.

 DOBRI PREDUSEVU U RATARSKOJ PROIZVODNJI

• Pšenica – kao dobri predusevi su grašak, soja, lucerka, suncokret i kukuruz.
• Soja – strna žita i kukuruz su dobri predusevi.
• Kukuruz – dobri predusevi su grašak, soja i strna žita.
• Suncokret – kukuruz i strna žita se preporučuju.
• Šećerna repa – kao dobar predusev za nju su pšenica i druga strna žita.
• Kretanje na tržištu i cene poljoprivrednih proizvoda često diktiraju setvu i utiču na izbegavanje preporuka u planu setve!