PALAMIDA OPASAN KOROV U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI !!!
Palamida opasan korov
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja je danas rasprostranjena u celom svetu. Najveći problem predstavlja u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji gde se javlja oazno u gustom sklopu kada može u potpunosti da uguši gajeni usev. Palamida je višegodišnja biljka visine 30 do 160 centimetara sa dubokim korenovim sistemom i slično kao kod divljeg sirka razmnožava se podzemnim izdancima koji rastu iz korenskih pupoljaka i daju nove biljke. Tokom cvetanja jedna biljka može dati hiljade semenki koje se šire vetrom a klijavost zadržavaju i do šest godina. Niče u proleće pri temperaturi oko 15 stepeni.
Hemijsko suzbijanje ovog korova je otežano iz više razloga:
1.Karakteriše je razvučeno nicanje
2.Različit porast palamide u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, otežava određivanje doze i pravog momenta za njeno hemijsko suzbijanje
3.Herbicidi koji se primenjuju u suzbijanju palamide imaju slabo i polovično delovanje na ovaj korov.
Palamida opasan korov – SUZBIJANJE
Kao i kod divljeg sirka najefikasniji način suzbijanja palamide jeste poštovanje agrotehničkih mera (obrada, plodored…)
Hemijsko suzbijanje palamide daje rezultate ukoliko se herbicidi primenjuju dok je palamida mlađa i ima razvijena 2-4 lista jer sa starenjem biljaka efikasnost primene herbicida opada u pogledu trajnog uništavnje ovog korova mada za njeno uspešno suzbijanje neophodna je dovoljna lisna masa da bi korov usvojio što više primenjenog herbicida.
Za njeno suzbijaje na našem području najviše su u primeni
-herbicidi sa aktivnom materijom dikamba
-herbicidi na bazi 2,4 D
– totalni herbicidi.
Poznato je da herbicidi na bazi 2,4 D imaju samo kontaktno delovanje tako da njihova primena daje rezultate u suzbijanju nadzemnog dela palamide a izostaje uništavanje korena i izdanaka ovog korova iz kojih će nicati nove biljke.
Herbicidi na bazi dikamba imaju translokaciono delovanje i preko lista ovi herbicidi se premeštaju u sve delove biljke pa i koren korova i time njihova primena doprinosi trajnijem suzbijanju palamide. Najpoznatiji herbicid iz ve grupe jeste Banvel 480 i drugi (Agrodimark, Plamen, Colloseum…). Nakon primne ovih herbicida na korovima se javljaju deformacije delova ili cele biljke (uvijanja) i nakon desetak dana dolazi do uginuća tretiranih biljaka. Svakako pre obrade treba proveriti i u kakvom je stanju korenov sistem korova.
POGODNI NAČINI SUZBIJANJA PALAMIDE
1.Nakon skidanja pšenice
Jedan od efikasnih načina suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva kada se primenjuju herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u koncentraciji 4-5% ( 8-10 l po ha ukoliko se herbicidi apliciraju sa 200 l vode po ha) uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha gotovog preparata. Takođe palamida se uspešno suzbija primenom glifosata uz dodatak okvašivača
2.Suzbijanje palamide pre setve planiranog useva
Za ovaj vid suzbijanja palamide potrebno je predsetvenu pripremu uraditi ranije da bi se isprovociralo nicanje palamida.
Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se primenom herbicida sa aktivnom materijom glifosat( u dozi 4-6 l po ha) u kombinaciji sa herbicidima na bazi 2,4 D (u dozi 1 l po ha) sa 200 l vode po ha.
Ukoliko se na tim parcelama planira setva povrtarskih kultura koje su osetljive na herbicide na bazi 2,4D mora se sačekati da prođe 20 i više dana od njihove primene i onda početi sa setvom.
3.Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva
Često proizvođači očekuju odgovor kako se rešiti palamide ukoliko je setva planirane kulture obavljena na parceli gde je palamida već prisutna.
Suzbijanje palamide je poseban problem u soji usled nedostatka efikasnih herbicida. Palamidu u soji nakon setve može se suzbiti herbicidima na bazi glifosata ili preparatima na bazi 2,4 D i kombinacijom ova dva herbicida. Njihova primena mora biti odmah nakon setve ili najkasnije u roku od 4-5 dana nakon završene setve. Primena navedenih herbicida nakon dužeg perioda posle setve može doći do fitotoksije naročito ukoliko nastupe padavine i herbicid se padavinama unese u zonu semena koje je počelo da klija i kao posledica prisustva herbicida može doći do propadanja soje u nicanju. Pre primene herbicida treba uraditi stručnu analizu stanja semena soje u zemljištu i da li je klica odmah ispod površine zemlje.
