FEROMONSKE KLOPKE – NEPESTICIDNA MERA U ZAŠTITI BILJA!!!
Izgled različitih vrsta klopki
Feromonski dispenzer
FEROMONSKE KLOPKE – NEPESTICIDNA MERA U ZAŠTITI BILJA!!!
Sobzirom na činjenicu da svake godine lista zabranjenih aktivnih materija pa i pesticida se proširuje moramo veću pažnju posvetiti iznalaženju drugih mera u rešavanju problema u zaštiti bilja.
Među njima je značajan broj aktivnih materija iz insekticida koje su povučene sa tržišta zbog nepovoljnih toksikoloških osobina, a delovali su na skoro sve stadijume razvića insekata. Na tržištu su ostali insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata što zahteva izražen stručan pristup u primeni i ono je vezano za određeni stadijum razvića inskata koje želimo da suzbijemo.
MERE KOJE ĆE UMANJITI POTREBU ZA PRIMENOM PESTICIDA:
1.Sagledati čitav proizvodni sistem sa aspekta mogućnosti suzbijanja štetnih organizama pre nego što se javi potreba za tretiranjem nakon pojave simptoma, štetočina ili šteta.
2.Plodored, pažljiv izbor polja – Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja kultura!
3,Sorte otporne prema štetnim organizmima.
4.Plan upravljanja rezistentnošću u toku vegetacione sezone.
5.Uzorkovanje zemljišta i analiza – hranljivi elementi, štetni organizmi.
6.Setva zdravog sertifikovanog semena.
7.Pažljiva setva optimalnog broja biljaka.
8.Nadgledanje polja – stanje useva, pojava i širenje štetnih organizama-određivanje pravog momenta za suzbijanje.
9.Pravovremeno i pažljivo navodnjavanje – dovoljno da zadovolji potrebe useva, ali ne i preterano.
10.Biološke mere suzbijanja.
11.Primena Feromonskih klopki
FEROMONSKE KLOPKE – Značaj u zaštiti bilja:
1.Da otkrijemo prisustvo štetočina
2.Da ustanovimo prvu pojavu leptira neke insekatske vrste
3.Da pratimo kretanje i dinamiku brojnosti ulovljenih insekata
4.Da odredimo momenat kada treba primeniti insekticide u cilju suzbijanja
5.DA ODREDIMO MOMENAT PRAVOVREMENE PRIMENE INSEKTICIDA!!!
REDUKUJU PRIMENU INSEKTICIDA!
FEROMONSKE KLOPKE
Feromonske klopke koriste feromone da bi privukle neke vrste insekata.
Feromoni su hemijske materije koje proizvode i luče insekti izvan tela da bi privukli drugog insekta iste vrste. Feromon najčešće izlučuje ženka kako bi je mužjak pronašao. Feromon koji se luči privlači samo jednu, tačno određenu vrstu insekata.
Feromoni su naneti na plastični, gumeni nosač ili je u cevčici, ampuli koji se postavljaju u feromonse klopke koje pored feromona imaju i lepljive ploče na koje se insekti love- “lepe” nakon privlačenja.
Feromon ne sme doći u kontakt sa kožom, jer se mogu obrisati.
Dužina trajanja funkcije feromona obično se kreće u rasponu od 4 do 6 nedelja. Ukoliko su visoke temperature taj period je kraći, a ukoliko je hladnije feromoni duže privlače insekte.
Lepljive ploče u feromonskim klopkama zavisno od proizvođača i brojnosti uhvaćenih insekata najčešće treba menjati nakon 7-14 dana ili kada se ulovi veći broj primeraka. Prilikom kontrole brojnosti ulovljene jedinke treba ukloniti čačkalicom, pincetom, grančicom…
POSTAVLJANJE FEROMONSKIH KLOPKI UVOĆNJACIMA
Postaviti najmanje 2 klopke za jednu inskatsku vrstu na razmaku 15-20 m
Ukoliko postavljamo klopke za više isekatskih vrsta razmak između različitih klopki mora biti najmanje 20m.
Broj ulovljenih insekata proverava se 2-3 puta nedeljno.
Mesto postavljanja klopke zavisi od vrste insekata pa tako kod jabukinog smotavca klopka se postavlja na visini 2 do 2,5 metara, obavezno na gornjoj trećini stabla, na rubu krošnje.
Na tržištu postoje Feromonske klopke različitih proizvođača CSALOMON klopke, klopke proizvođača KOPPERT…
OBOJENE LEPLJIVE KLOPKE
Pored feromonskih klopki koriste se i obojene lepljive ploče –klopke.
Njčešće nalaze primenu:
Bele – više privlače voćne osice koje čine štete na šljivama, jabukama i kruškama.
Žute – dominantno privlače lisne vaši i belu leptirastu vaš, (za masovno lovljenje vaši postaviti 10 komada na 500 m2 plasteničkog proizvodnog prostora)
Plave – privlače tripsa…
Obojene lepljive klopke nisu selektivne i obično ih postavljmo u zatvorenom proizvodnom prostoru pa se na njima love najviše štetočina koja je i najprisutnija.
Lovljenje insekata obojenim klopkama može biti 6-8 nedelja dok je lepak aktivan ili dok nema jako mnogo ulovljenih primeraka insekata.
PRIMERI LOVLJENJA INSEKATA SA FEROMONSKIM KLOPKAMA U VOĆARSKOJ PROIZVODNJI:
Na jvažnije je klopke postaviti na vreme, što zahteva poznavanje razvoja određene insekatske vrste. Za ulovljene insekte iste vrste postoje definisane brojne vrednosti koje ukazuju o potrebi suzbijanja i u kombinaciji sa praćenjem embrionalnog razvoja i pojave jaja štetočine, uspešno možemo redukovati primenu insekticida.
Breskvin savijač (Cydia molesta Busck)
Sa praćenjem leta leptira ove štetočine treba početi polovinom aprila i tada postaviti feromonske klopke.
Breskvin moljac – (Anarsia lineatella Zell.)
Leptiri se javljaju u maju i tada je potrebno postaviti klopke za lovljenje.
Kritični brojevi kada treba preduzeti mere suzbijanja za ove dve štetočine prema Ciglaru (1998) je 5 ulovljenih leptira po klopki, dok prema (Maceljski,2002.) kritičan broj je 10 ulovljenih leptira u jednoj nedelji.
METOD KONFUZIJE PRIMENOM FEROMONSKIH DISPENZERA
Još jedan metod primene feromona za suzbijanje štetočina u voćarskoj proizvodnji jeste metod konfuzije. ( primenljiv metod kod jabučnog smotavca,grožđanog moljca, breskvinog smotavca,breskvinog moljca…).
Feromon emituje miris ženke kroz ceo voćnjak jer se postavlja veliki broj dispenzera u celom voćnjaku. Mužjaci u potrazi za ženkom prilikom leta ne mogu utvrditi lokaciju ženke, dezorijentisani su i ne može doći do kopulacije. Time ženka ostaje neoplođena,
dakle ne odlaže jaja i pojava larvi izostaje.
Preporuka je oko 500 komada po 1 ha.
Metoda je prihvatljiva i daje rezultate ukoliko se primeni na većim površinama (površine makar desetak ha ) i preporučuje se za štetne insekte iz reda leptira – Lepidoptera.
Feromonske dispenzere treba postaviti u gornju trećinu krošnje najkasnije do 1. Maja.
