HERBICIDI – U PROLEĆE ČESTE FITOTOKSIČNE POJAVE!!!

STRUČNO I OBAZRIVO SA NJIHOVOM PRIMENOM!!!

Propadanje običnih hibrida suncokreta od herbicida namenjenih za tretiranje IMI tolerantnih hibrida

Fitotoksičnost herbicida za suzbijanje divljeg sirka u soji primena pri visokim temperaturama

Posledice suzbijanje divljeg sirka u suncokretu primena herbicida u fazi butona

Fitotoksično delovanje neadekvatnog herbicida na biljke mrkve

Simptomi fitotoksičnosti nakon primene sulfonilurea i okvašivača posle 7.lista kukuruza

Fitotoksično delovanje hormonskih herbicida kao posledica zakasnele primene

Oštećenja na suncokretu kao posledica primene neoprane prskalice od herbicida 2,4 D

Posledica nanošenja rastvora herbicida na osetljivi biljni usev

HERBICIDI – U PROLEĆE ČESTE FITOTOKSIČNE POJAVE!!!

Sa suzbijanjem korova i primenom herbicida u proleće nije retka pojava nepovoljnog delovanja herbicida na useve – pojava fitotoksičnosti na usevima koji često delimično ili u potpunosti budu uništeni.

Pojave fitotoksičnosti  herbicida dešavaju se:

1.Fitotoksičnost herbicida prema gajenim biljkama u kojima se primenjuju herbicidi.

2.Oštećenja susednih osetljivih useva usled zanošenja (drifta) herbicida.

3.Oštećenja narednih useva u plodoredu.

Uzroci pojave fitotoksičnosti

1.Nepravilna primena herbicida:

-.Pogrešan odabir herbicida koji nije registrovan za dati usev.

– Upotreba doza herbicida primene većih od preporučenih.

– Nepoštovanje fenofaze gajenih biljaka pri tretiranju.

-Nestručno mešanje više herbicida i okvašivača.

2.Nepažljiva primena herbicida

-Primena herbicida po vetru.

-Primena herbicida po visokim ili niskim temperaturama.

-Ne isključivanja krajnjih dizni da bi se sprečilo tretiranje susednih useva neadekvatnim herbicidom.

-Ne uključivanje mešača odmah pri pravljenju rastvora.

-Isključivanje mešača od mesta pripreme rastvora do parcele koja će se tretirati.

-Nedovoljno pranje rezervoara prskalice od prethodnog tretiranja- ostaci rastvora od prethodnog herbicida.

VREMENSKI USLOVI U PROLEĆE

1.Veća količina padavina u kratkom vremenskom intervalu u proleće, usled naglog spiranja primenjenog herbicida u zonu mladog korena može uzrokovati sušenje i propadanje pojedinačnih biljaka ili celog useva.

2.Visoke temperature i duži period bez padavina često su razlog fitotoksičnog delovanja herbicida na  usev za koji je registrovan.

3.Rezidui herbicida (ostaci pesticida iz prošlogodišnje primene, čak i duže vremenske  prethodne primene).

Količina ostataka pesticida iz prethodnih tretiranja vezani su za:

1.Fizičko – hemijske osobine herbicida

2.Osobine zemljišta

3.Klimatskih činioca

4.Količina i vreme primene herbicida

5.Obrade zemljišta

6.Osetljivost narednog useva

7.Vreme setve narednog useva.

1.U godinama sa smanjenom količinom padavina u toku jeseni, zime i prvog dela proleća razgradnja herbicida je usporena, rezidualnost traje duže i fitotoksična dejstva herbicida na novo posejane useve se višestruko povećavaju.

2.Najčešće se rezidualni ostaci herbicida i fitotoksično delovanje manifestuje na povrću.

KAKO UMANJITI RIZIK OD REZIDUA HERBICIDA:

1.Pridržavati se Uputstva i deklaracije herbicida koji se primenjuje

2.Primenjivati uvek propisanu količinu – dozu herbicida,

3.Primenjivati redukovane količine perzistentnijih herbicida u kombinacijama sa neperzistentnim herbicidima,

4.Pridržavati se ograničenja kod izbora setve narednih useva,

5.Izbegavati kasniju primenu perzistentnijih herbicida u situacijama gde je česta smena osetljivih gajenih biljaka (npr. povrtarskih)

6.Proveriti ostatke herbicida u zemljištu pre setve osetljivih biljaka  (hemijske analize i biotest),

7.Odabrati za setvu tolerantnije gajene biljke,

8.Primeniti odgovarajuću obradu zemljišta,

9.Izbegavati najraniji rok setve osetljivih biljaka