BAKTERIOZNA OBOLJENJA KROMPIRA – Vlažna bakterijska trulež krtola krompira
Oboljenja bakteriozne prirode veoma su česta u usevima krompira, posebno kada vremenski uslovi pogoduju nastanku i širenju infekcije bakterijama.
Fitopatogene bakterije ugrožavaju proizvodnju krompira kako u toku čitavog vegetacionog perioda tako i u skladištima.
Vlažne bakterijske truleži krtola krompira mogu umanjiti prinose krompira u svetskim razmerama 20-25%. Značajniji intenzitet pojave ovih bakterija na krompiru beleži se u proizvodnji krompira koji se gaji na manjim parcelama – okućnicama, gde se za sadnju koristi nesertifikovano seme, u uslovima preteranog navodnjavanja, na poljima sa lošom drenažom…
PROUZROKOVAČI BAKTERIOZNIH OBOLJENJA KROMPIRA:
1.Pectobacterium carotovorum (Erwinia carotovora ssp.carotovora)
2.Pectobacterium atrosepticum – (pojava „ crne noge“ na krompiru)
3.Dickeya spp.
Osnovni simptomi bolesti bez obzira o kojoj od navedenih bakteria govorimo su vlažna trulež krtola ili trulež prizemnog dela stabla i uvenuće biljaka. U polju bolest se manifestuje na nadzemnim delovima biljaka u vidu uvelosti koja nastaje kao posledica prisustva bakterije u sprovodnom tkivu.
1.Pectobacterium carotovorum- (Erwinia carotovora ssp.carotovora)
Može biti veoma opasan problem pri transportu ili u skladištima, ukoliko se temperatura i vlažnost ne održavaju na odgovarajućem nivou.
Zaraza krtola se ostvaruje preko lenticela, povređenog epiderma ili preko stolona. Simptomi na krtolama se javljaju u formi utonulih smeđih do tamnomrkih vodenastih površina koje se šire i zahvataju veći deo krtole.
Na granici zdravog i obolelog tkiva formira se karakteristična zona sa mrkim do crnim pigmentom. Bolest se u povoljnim uslovima razvija veoma brzo i za nekoliko dana može da zahvati celu krtolu. Bolest se sa obolelih prenosi na zdrave krtole, najčešće u skladištu, dok u polju visoka vlažnost zemljišta prouzrokuje truljenje zaraženih krtola koje se raspadaju i šire zarazu na zdrave biljke.
U okviru trulih krtola javlja se i druga bakterija najčešće Clostridium na čije prisustvo ukazuje neprijatan miris i pojava sluzi.
Domaćini pored krompira ovoj bakteriji su razne vrste povrća paprika, mrkva, luk, salata…
2.Pectobacterium atrosepticum (Erwinia carotovora subsp.atroseptica)
Prouzrokovač truleži prizemnog dela stabla krompira poznatu pod nazivom “crna noga”
Krompir može biti parazitiran tokom celog vegetacionog perioda kao i tokom skladištenja.
Prvi znaci bolesti zapažaju se obično početkom leta u periodu vlažnog vremena.
Karakterističan simptom “crne noge” krompira je da tkivo stabljike pri zemlji je crno,lepljivo koje truli i propada. Pri ranoj infekciciji obolele biljke se slabije razvijaju, zaostaju u porastu i ostaju zakržljele do kraja vegetacije.
Kod takvih biljaka vršno lišće je sitno, svetlozeleno ili žućkasto, uvija se kao
da pati usled nedostatka vode i gubi turgor.
Zaražene biljke ne daju prinos jer rano propadaju, a kod nešto kasnijih zaraza formirane krtole ostaju jako sitne i praktično neupotrebljive.
Primarni izvor zaraze su zražene krtole, a razvoju bolesti pogoduju visoke temperature i visoka vlažnost.
3.Dickeye spp. (Erwinia chrysanthemi)
Ova bakterija na krompiru prouzrokuje slične simptome kao “crna noga”. Prvi simptomi Dickeya spp na biljkama krompira se mogu očekivati pri temperaturama iznad 25 stepeni dok prouzrokovač „crne noge“ ispoljava simptome truleži prizemnog dela stabla pri nižim temperaturama.
Sobzirom da je bakterija Dickeya spp. patogen tropskih i subtropskih predela i zato se simptomi ove bakterije u našoj zemlji razvijaju kasnije tokom vegetacije.
Simptomi koje prouzrokuje bakterija iz roda Dickeya spp.su:
Trulež prizemnog dela stable koje dobija tamnu , slično kao i “crna noga”
Na krtolama se pojavljuje trulež oko lenticela
Biljke zaostaju u porastu, vrhovi venu, postaju hlorotični i uvijaju se.
Osnovni izvori zaraze ovim patogenom su upotreba zaraženih krtola krompira za sadnju i voda za navodnjavanje.
Bakterija Dickeya spp. registrovana je u Holandiji još 1970.godine i rizik od unošenja ove bakterije u našu zemlju postoji, jer se veliki procenat semenskog krompira uvozi upravo iz Holandije. Sobzirom na tu činjenicu tokom vegetacije krompira radi se vizuelni pregled i uzorkovanje krtola za laboratorijsko tesiranje u slučaju sumnje na prisustvo bakterije Dickeye spp. kao i uzorkovanje vode za navodnjavanje.
PREVENTIVNO SPREČITI POJAVU I ŠIRENJE BAKERIJSKIH BOLESTI NA KROMPIRU:
1.Za sadnju krompira koristiti isključivo sertifikovano seme krompira.
2.Nakon vađenja krompira omogućiti brzo sušenje krtola krompira, ali ne na direktnom suncu koje povećava osetljivost krtola prema vlažnoj truleži.
3.Krtole prati pod mlazom vode i nakon pranja odmah osušiti upotrebom vrućeg vazduha.
4.Da bi se izbegla pojava i razvoj bakterijske vlažne truleži, krompir vaditi pri temperaturi između 10-180C pri suvom vremenu.
5.Pred vađenje krompira umanjiti vlažnost zemljišta redukovanjem navodnjavanja.
6.Prvih 7-10 dana krompir skladištiti na 160C, sa odgovarajućom ventilacijom, a nakon toga temperaturu u skladištu smanjiti na 4-5 stepeni koja se smatra najpovoljnijom za čuvanje krompira. Na taj način ozlede na krompiru brzo zarastaju i sprečava se ulazak patogena u skladištene krtole krompira.
7.Pri pakovanju krompira za transport obezbediti što bolju ventilaciju što podrazumeva da krtole ne budu sabijene u kontejnere, a naročito ne odlagati u plastične kese kroz koje ne može da cirkuliše vazduh.
8.Izbegavati preterano navodnjavanje i polja za sadnju krompira sa lošom drenažom.
9.Tokom vegetacije uklanjati sumnjive biljke sa simptomima da su zaražene bakterijama, samonikle biljke krompira.
10.U proizvodnji krompira koristiti otporne sorte prema vlažnoj truleži.
Suzbijanje pojave vlažne truleži podrazumeva i suzbijanje insekata kao što je krompirov moljac, žičari zatim izbegavanje oštećivanja krtola mašinama pri vađenju i pažljivo navodnjavanje, da bi se izbeglo održavanje vlage na nadzemnoj cimi.
