ŠTETOČINE I BOLESTI POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA KOJI SE ČUVAJU

ŠTETOČINE I BOLESTI POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA KOJI SE ČUVAJU

Zbog velike količine hrane i povoljnih uslova (temperatura, vlaga) pri čuvanju poljoprivrednih proizvoda često može doći do razvoja bolesti i pojave štetnih insekata u prostoru u kojem se skladište.

ŽIŽCI

Napadaju proizvode biljaka iz familije mahunarki. Najčešće zaražavenje nastaje još u polju. Među njima najvažniji skladišni žićci su:

Pasuljev žižak – javlja se i u polju i u skladištu, osim pasulja napada grašak i bob.

Jaja polaže na zrnu pasulja, a larve se ubušuju u zrno. Tokom skladištenja može da ima 3-4 generacije a u toplijim prostorima razmnožava se tokom cele godine.

Takvo seme nije preporučljivo za setvu zbog gubljenja klijavosti. U polju štetočina nastavlja sa razmnožavanjem.

Pre unošenja pasulja u prostor za čuvanje neophodno je uraditi  dezinfekciju, prskanjem zidova dozvoljenim insekticidom.

LEMOFLEUSI – štetni insekti u skladištima zrnaste robe.

Javljaju se kao sekundarne štetočine obično uz pojavu žižka. Njihova brojnost može biti veoma visoka pa se u 1 kg neke zrnaste robe može naći do 1000 primeraka.

Svojim prisustvom zagađuju uskladištene proizvode.

SURINAMSKI BRAŠNARI

Takođe sekundarne štetočine koje zahtevaju toplotne uslove za svoj opstanak i na temperaturi ispod 17,5 stepeni njihov razvoj prestaje. U skladištu imaju 2 do 4 generacije u zavisnosti od temperature. Sreću se u žitnim zrnastim vrstama kao i na zrnima uljarica pre svega suncokreta.

ŠTETNI LEPTIRI U SKLADIŠTIMA

Važan leptir u skladištima zrnaste robe jeste Žitni moljac koji najčešće napada kukuruz, a svoj razvoj započinje u polju koji nastavlja unošenjem zaražene robe u skladište oštećivanjem zrna ( kukuruza, pšenice, ječam, pirinač, proso i seme mahunarki). Larve ove štetočine se ubušuju u zrno i kada ga izjedu pređu na drugo gde i ostaju da žive i razvijaju se u leptira.

U jednom zrnu kukuruza mogu završiti razvoj dve ili čak tri larve, a u zrnu pšenice ili ječma samo jedna. Ova štetočina ima 2 do 4 generacije godišnje.

Moljci napadaju samo površinski sloj žitarica u skladištu, do dubine oko 30 cm.Intenzitet napada ocenjuje se prosejavanjem uzorka radi utvrđivanja broja leptira i analizom  zrna radi utvrđivanja broja larvi.

BOLESTI USKLADIŠTENIH PROIZVODA

Korenasto povrće je veoma  podložno napadu fitopatogenih gljiva i bakterija tokom čuvanja. Pre svega tu mislimo na mrkvu i peršun.

Infekcija patogenima  nastaje još u polju pre svega prilikom mehaničkog oštećenja korena peršuna i mrkve, a njihov razvoj se nastavlja u skladištu, trapu.

Najčešće bolesti koje se razvijaju na korenu mrkve i peršuna prilikom čuvanja:

Siva plesan koju prouzrokuje gljiva B. cinerea na korenu mrkve i peršuna, formirajući sivu vatastu prevlaku miceliju gljive. Ponekad se na tim mjestima razviju male crne sklerocije.

Bela trulež korena mrkve i peršuna – Sclerotinia spp.

Često se javlja u polju ukoliko se ne poštuje plodored, neadekvatno navodnjavanje, velike količine padavina tokom jeseni, gusta setva i mali međuredni prostor, loše provetravanje …

Preventivne mere tokom proizvodnje korenastog povrća u polju mogu značajno umanjiti pojavu ove bolesti, kao na primer  što širi plodored, uništavanje obolelih biljaka, što manje oštećivanje korena pri vađenju, uništavanja zaraženih korena mrkve i peršuna pre transporta i uskladištenja i skladištenje u prostoru sa dobrom cirkulacijom vazduha.

Crna trulež prouzrokuje gljiva A. radicina, zaraza se manifestuje u početku u malim površinskim ranama crne boje, koje najčešće zahvataju vršni deo ispod vrata korena,a daljim širenjem zahvata se veća površina korena.

Bakterijska trulež – prouzrokovač bakterija Erwinia carotovora izaziva bakterijsku trulež  korena mrkve, ali najčešće zahvata – vršni deo korena. Zaraženo tkivo je  mekano i sluzavo i jasno ograničeno od zdravog tkiva. Bakterija se ne razvija  na temperaturama ispod 5 °C.