PLODORED – ZNAČAJNA AGROTEHNIČKA MERA U ZAŠTITI BILJA
PLODORED
Plodored je agrotehnička mera koja smenom kultura u vremenu i prostoru održava i popravlja plodnost zemljišta (fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta), (prof.dr.Žarko Ilin), smanjuje zakorovljenost, sprečava pojavu bolesti i redukuje štetočine.
Uloga plodoreda je nezamenljiva u očuvanju i zaštiti agroekosistema i proizvodnji biološki ispravne hrane bez ili sa smanjenom količinom pesticida.
Plodored se realizuje putem pravilnog dugoročnog plana setve i na taj način doprinosi stručnom planiranju zaštite:
1.Plodored redukuje primenu pesticida, smanjuje troškove proizvodnje i „brine“ o zaštiti čovekove sredine.
2.Planom setve – planiramo primenu pesticida i na taj način smanjujemo rizik rezidualnog delovanja pesticida.
NEKI PRIMERI UTICAJA PLODOREDA NA POJAVU ŠTETNIH ORGANIZAMA:
KUKURUZ
KUKURUZNA ZLATICA – Diabrotica spp
Gajenje kukuruza u ponovljenoj setvi doprinosi većoj brojnosti i rasprostranjenosti ove značajne štočine u proizvodnji kukuruza.
Najvažnija mera za suzbijanje kukuruzne zlatice je gajenje kukuruza u plodoredu.
KUKURUZNI PLAMENAC- O. Nubilalis
Kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza što znači da gajenjem kukuruza na istom polju uvećava se brojnost ove štetočine, a isto važi i za kukuruznu pipu pogotovu gajenje ove kulture na istom polju više godina.
NEMATODE
U suzbijanju nematoda plodored predstavlja jednu od najstarijih i najvažnijih mera. Uticaj plodoreda na nivo populacije nematoda u neposrednoj je vezi sa biljkama domćinima. Povećanjem učešća šećerne repe u plodoredu povećava se prisustvo repine nematode. S obzirom da ciste ove nematode vitalnost mogu zadržati veći broj godina primenom plodoreda koji ne odgovara repinoj nematodi kao domaćin može se kontrolisati prisustvo ove štetočine.
ŠEĆERNA REPA
Šećema repa se često seje na isto polje posle prekida od samo jedne godine (umesto 3-4), što veoma uvećava nagomilavanje parazita uzročnika pegavosti lišća, a doprinosi i povećanju razmnožavanja repine pipe, repine korenove vaši, repine nematode, rizomanije i dr.
Najvažnija mera u suzbijanju štetočina i smanjenju infekcionog materijala prouzrokovača bolesti ovog useva jeste gajanje šećerne repe u plodoredu tako da se ona na isto polje vraća tek posle 4-5 godina (NAJMANJE 3-4 GODINE)
SUNCOKRET
Plan setve i rotacija useva je veoma važna za biljne vrste koje imaju zajedničke fitopatogene bolesti. Bela trulež -Sclerotinia sclerotiorum je zajedničko oboljenje za soju i suncokret pa je veoma važno uvažiti ovu činjenicu prilikom planiranja setve ovih useva.
DUVAN
Značajna štetočina duvana je duvanov trips –Thrips tabaci i najjači napad ove vrste nastaje ukoliko se duvan gaji na polju na kojem je prethodne godine uzgajano strno žito. (Tnasijević i Ilić,1969).
STRNA ŽITA-Pšenica, ječam…
ŽITNI BAULJAR-Zabrus tenebrioides
je redovan pratilac ponovljene setve strnih žita. Neophodno je pridržavati se plodoreda u kojem se strna žita smenjuju sa okopavinama i drugim biljnim vrstama koje nisu domaćini žitnog bauljara.
Razmnožavanju ŽITNIH PIVACA doprinosi gajenje strnih žita na istom polju uzastopno 2-3 godine. Prema podacima Pašol,1964. gajenje pšenice u monokulturi uzastopno 3 godine brojnost larvi žitnih pivaca penje se na oko 10 po m2 , dok kukuruz usled češće obrade zemljišta redukuje ove štetočine.
Plodored u velikoj meri utiče na dinamiku brojnosti SKOČIBUBA (žičari) –Elateridae i njihovom razmnožavanju. Gajenje lucerke, deteline, soje i višegodišnjih trava kao i ponavljanje setve strnih žita doprinosi prenamnožavanju žičara.
ROTACIJA USEVA–Plodored ima značajnog uticaja na potencijal redukciju infekcionog materijala mnogih fitopatogenih organizama i na taj način smanjuje se primena pesticida.
KOROVI I PLODORED
Monokultura – setva jedne kulture na istoj parceli, postala je sve češća praksa u poljoprivrednoj proizvodnji i omogućila je ubrzan nastanak i razvoj REZISTENTNIH KOROVA na herbicide koji se primenjuju u njihovom suzbijanju. Ratarski usevi koji se seju na istoj parceli dve ili više godina za redom su najčešće kukuruz i soja. Usled intenzivne primene herbicida istog mehanizma delovanja u obe kulture i izostanka rotacije useva, stvaraju se potrebni preduslovi za nastanak REZISTENTNIH KOROVA. (divlji sirak, štir…).
Smatra se da je korov rezistentan ukoliko se ranije suzbijao određenim herbicidima, a posle izvesnog vremenskog perioda njegove primene primećuje se slabija efikasnost, zatim ukoliko je korov prisutan i nakon primene istog herbicida.
Različite vrste plodoreda, smenom useva u plodoredu menjaju se ekološki uslovi za rast i razviće korova.
Mnogi korovi koji se dobro razvijaju u širokoredim usevima (kukuruz, soja, suncokret…) u gustim usevima kao što je pšenica ne mogu da opstanu. To se posebno odnosi na one vrste korova koje imaju visoke zahteve za svetlošću – na primer divlji sirak i koji u uslovima „gušćeg sklopa“ nema povoljne uslove za razvoj.
Promenom useva u plodoredu menjaju se i sistemi obrade zemljišta, a zavisno od useva i izbor herbicida.
HERBICIDI I PLODORED
Rezistentnost korova na herbicide nastala je kao rezultat višegodišnjeg ponavljanja primene herbicida sa istim mehanizmom delovanja ne poštujući plodored:
Herbicidi koji prema mehanizmu delovanja spadaju u istu grupu po HRAC-u i to kao Inhibitori acetolaktat sintetaze (ALS) (Grupa B) a to su herbicidi sa aktivnim materijama:
| 1.Sulfoniluree |
| 2.Imidazolinoni |
| 3.Triazolopirimidini |
| 4.Pirimidiniltiobenzolati |
PRIMERI PRIMENE HERBICIDA IZ ISTE GRUPE SA ISTIM MEHANIZMOM DELOVANJA KOJI SU UZROK NASTALIH REZISTENTNIH KOROVA:
SULFONILUREE najzastupljeniji su u suzbijanju korva u praksi poljoprivredne proizvodnje:
1.Praksa naših poljoprivrednih proizvođača je da u usevu pšenice i ječma koriste herbicide na bazi metsulfuron metila (preko 10 herbicida–Laren, Meteor, Metmark, Accurate, Mezzo…). Svi navedeni herbicidi su sa istim mehanizmom delovanja i spadaju u sulfoniluree.
U usevu kukuruza dominantna je upotreba herbicida sa aktivnom materijom nikosulfuron (preko 15 herbicida -Motivel, Talisman, Nikon, Gat Motion, Innovate, Nikar, Novovel, Siran…) ili foramsulfuron (Equip). Svi prethodno navedeni herbicidi pripadaju grupi sulfonilurea, što znači da imaju isti mehanizam delovanja (ALS inhibitori).
2.U usevu soje je veoma česta primena herbicida iz grupe Imidazolinoni : imazamoks (Pulsar, Ikarus, Pasat…)
u kombinaciji sa tifensulfuron -metil (Harmony, Promoni, Simphony. U Imi tolerantnom suncokretu je česta upotreba preparata Pulsar.
Svi su oni sa istim mehanizmom delovanja.
U šećernoj repi neizostavna je primena herbicida na bazi triflusulfuron-metil (Safari, Apex, Savana, Separi, Trimark…).
NEKA REŠENJA PRIMENE HERBICIDA U CILJU SMANJENJA POJAVE REZISTENTNIH KOROVA:
Veoma je važno da se u suzbijanju korova koriste kombinacije herbicida sa različitim mehanizmom delovanja uz pravilan plan setve.
U uslovima pojave rezistentnih korova na navedene herbicide u zaštiti useva od korova više se oslanjati na herbicide sa kombinacijom aktivnih materija koje spadaju u različite grupe sa različitim mehanizmom delovanja:
PRIMERI:
Pšenica: Mustang, Lancelot
Kukuruz: Adengo, Calaris pro, Intermezzo plus, Casper, Lumax, Gardo prim gold, Akris, Arrat, Cambio, Avalon, Callam…
Soja: Corum
Soja, kukuruz, suncokret, mrkva, krompir: Wing P…
