You are currently viewing BOLESTI JAGODE I ZAŠTITA

BOLESTI JAGODE I ZAŠTITA

BOLESTI JAGODE I ZAŠTITA

 Simptomi pegavosti lista jagode – Mycospheerella frgariae

simptomi pegavosti - BOLESTI JAGODE I ZAŠTITA

BOLESTI JAGODE I ZAŠTITA – Simptomi sive truleži plodova jagode

simptomi sive trulezi

Pegavost lista jagode – BOLESTI JAGODE I ZAŠTITA

simptomi pegavost

simptomi pegavost lista

Simptomi nedostatka gvožđa u proizvodnji jagoda – BOLESTI JAGODE I ZAŠTITA

nedostatak gvozdja

OSNOVNI PRINCIPI 

Prilikom zasnivanja jagodnjaka treba izbegavati zemljišta gde su ranijih godina bile povrtarske kulture (paradajz, krompir, paprika..) zbog prisustva prouzrokovača bolesti koji prezimljavaju u zemljištu, a zajedničke su za jagode i ove biljne vrste.

Treba ostvariti prostornu izolaciju od drugih proizvodnih zasada jagoda.

Ne preporučuje se sadnja na vlažnim i teškim zemljištima.

Za sadnju koristiti zdrav sadni materijal iz kontrolisanih zasada, gde nije registrovano prisustvo gljivičnih i virusnih oboljenja. Živiće uzimati samo sa zdravih bokora.

Redovno uništavanje korova jer su korovi često prenosioci virusnih i drugih bolesti i štetočina.

Redovno suzbijanje vektore-prenosioce virusa -lisnih vaši.

Iznošenje i spaljivanje suvog zaraženog lišća i inficiranih biljaka.

Redovnom obradom jagodnjaka redukuju se bolesti i štetočine u usevu.

Veoma važne mere u održavanju jagodnjaka u dobrom zdravstvenom stanju jesu primena fungicida pre kretanja vegetacije i nakon berbe jagode koje ne smeju biti preskočene.

Pre sadnje obavezno primeniti neki od zemljišnih insekticida u cilju suzbijanja štetočina u zemljištu.

PEGAVOST LIŠĆA JAGODE – prouzrokovač Mycospheerella frgariae

Ovo gljivično oboljenje se smatra najopasnijom i najčešćom bolesti jagode čiji simptomi se javljaju isključivo na listu. Intenzivnije se javlja u starijim zasadima jagode.

Simptomi i suzbijanje

Rano u proleće na na listovima se prvo javljaju tamno crvene ili ljubičaste pege sa sivim ili skoro belim oreolom prečnika oko 3 mm koje kasnije izbele u sredini. Pegavost u jakom intenzitetu prouzrokuje sušenje lišća i takva pojava utiče znatno na smanjenje prinosa jagoda. Na širenje bolesti naročito imaju uticaj česte kiše i hladno vreme.

Bolest se kontroliše preventivnim merama pre svega izbegavati podizanje jagodnjaka na glinovitim i teškim zemljištima, obezbediti položaj sadnje gde će se ostvariti dobro provetravanje i što kraće  zadržavanje rose i kiše na lišću biljaka. U proleće ako imamo inficirane biljke kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0,5 sm iznad korenovog vrata.

U vreme kretanja vegetacije u cilju suzbijanja ovog oboljenja primeniti preparate na bazi bakra posle berbe primeniti fungicide na bazi mankozeba…Veoma dobri rezultati u suzbijanju Mycospheerella frgariae postižu se primenom fungicida Luna Sensation, Quadris, Score 250 EC) tokom vegetacije.

 

SIVA TRULEŽ PLODOVA JAGODE –Botrytis cinerea (Botryotinia fuckeliana)

Siva trulež je ekonomski najznačajnija bolest plodova jagodastog voća i često je ograničavajući faktor proizvodnje. Prohladno i vlažno vreme su povoljni uslovi za razvoj bolesti. Najosetljivija faza razvoja jagada kada je ovo oboljenje u pitanju jeste cvetanje (po BBCH skali 55-61), a plod napada u svim stadijumima razvoja.

Infekcija nastaje na cvetovima koji su stradali od prolećnih mrazeva, na plodovima koji leže na zemlji ili malču i na onima koji su oštećeni.

Zaraženi plod brzo trune, dobija braon boju a na njemu se razvija siva pepeljasta prevlaka -micelija gljive iz koje vetar raznosi spore i širi zrazu.

U uslovima čestih kiša bolest se brzo razvija i širi. Na intenzitet pojave botritisa značajno utiče mikroklimat jagodnjaka naročito ukoliko nije obezbeđeno dobro provetravanje. Berba plodova treba da je na početku zrenja i potrebno je njihovo brzo rashlađivanje.

Ukloniti cvetove  u godini zasnivanja zasada iz frigo živića na otvorenom polju. Neophodna je izbalansirana ishrana sa dosta kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u odnosu na azot.

Dobre rezultate u zaštiti od ovog oboljenja daju fungicidi iz grupe botriticida (Switch, Luna Sensation, Teldor, Pyrus, Signum, Quadris…) koje treba primeniti na početku cvetnaja i ponavljati tretmane u intervalima u zavisnosti od fungicida koji se primenjuje i vremenskih uslova. U vlažnijem  periodu skratiti period između dva tretmana. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela.

Tada voditi računa o karenci fungicida sobzirom na činjenicu da je cvetanje, formiranje plodova i sazrevanje kod jagodičastog voća sukcesivno i veoma razvučeno.

PLAMENJAČA KORENOVOG VRATA (Vlažna trulež korenovog vrata ) – prouzrokovač Phytophtora cactorum

Oboljenje značajno poslednjih godina koje pričinjava štete u proizvodnji jagoda. Parazit se često sreće u zemljištu i izraziti je polifag (javlja se na jabukama, kruški i koštičavom voću). Patogenu najviše odgovaraju prohladna zemljišta zasićena vlagom, težeg mehaničkog sastava u kojima se duže održava i zaražava biljke. Patogen prezimljava u vidu micelije na zaraženim biljnim delovima, ili u vidu oospora ili hlamidospora u zemljištu koje omogućavaju održavanje duži niz godina. Do infekcije dolazi kroz povrede korenovog vrata i on ubrzo dobija mrku boju, zahvata koren i biljka ubrzo vene i propada.

Suzbijanje se vrši preventivno zalivanjem biljaka kroz sistem za navodnjavanje preparatima na bazi propamokarb fosetila – Previcur energy, propamokarb -hidrohlorida (Proplant, Balb) ili zalivanje preparatom Ridomil gold (Praktična iskustva). Ovu meru primeniti nakon sadnje mladih živića i u starijem jagodnjaku nakon čišćenja jagodnjaka u proleće. Tretirati frigo sadnica prilikom sadnje je mera koja preventino može redukovati pojavu ovog oboljenja.

ANTRAKNOZA JAGODE – Colletotrichum spp

Značajno oboljenje jagode koje se manifestuje na svim delovima biljaka(liske,lisne drške,stolone,korenov vrat i plodove). Najznačajnija je pojava na korenovom vratu i plodovima jagode. Ovoj bolesti pogoduje toplo i vlažno vreme sa čestom pojavom kiše. Kišne kapi doprinose njenom prenošenju sa biljke na biljku. U fazi zrenja za kratko vreme može biti zaraženo značajan procenat plodova koji gube upotrebnu i tržišnu vrednost. Simptomi na plodovima su u vidu lezija-ulegnuća koja su vodenasta i beličasta a kasnije  postaju suve tvrde i dobijaju tamno mrku boju. Važno je nakon berbe uništavanje lišća i zaraženih plodova. Zalivanje sistemom kap po kap umanjuju se  uslovi za infekciju dok se malčovanjem površina na kojima se gaje jagode pogoršavaju uslovi za razvoj bolesti. Širenje antraknoze je teško zaustaviti kada se ona pojavi. Stoga važna su preventivna tretiranja i to u delu vegetacije do cvetanja primenjivati preparate na bazi mankozeba a sa cvetanjem botriticidi koji se primenjuju u zaštiti od sive truleži jagoda donekle kontrolišu i ovo oboljenje.

VENJENJE JAGODA – prouzrokovač Verticilium albo – atrum

Ovo oboljenje se javlja često u jagodnjaku zasnovanog na zemljištima na kojima su gajeni paradajz, krompir ili paprika sobzirom da se radi o zajedničkom patogenu ovih biljnih vrsta. Patogen se nalazi u zemljištu, a nekontrolisano đubrenje azotom i hladna proleća podstiču razvoj bolesti.

Živić je slab, nerazvijen, kompaktan a donji listovi žute. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni, a stariji listovi se uvijaju duž centralnog dela.

Kasnije korenov sistem se suši što dovodi do potpunog sušenja biljaka.

Kada jagoda počinje sa zrenjem dolazi do pojave simptoma u vidu sušenja i propadanja bokora.

Mere borbe jesu poštovanje plodoreda ( 7-8 godina rotacija useva) i ne zasnivati jagodnjak na predusevu biljnih vrsta iz fam Solanacae, birati manje osetljive sorte prema ovom patogenu i koristiti zdrav sadni materijal. Zaražene biljke ukloniti iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta.

ŽUTILO PO OBODU LIŠĆA JAGODE

Simptomi žutila po obodu lišća jagode najčešće su uzrokovane virusima. Simptomi se mogu videti i na mladom i na starijem lišću čije ivice se uvijaju na gore ili na dole u vidu šolje. Lišće je zakržljalo, deformiše se, žuti i na kraju osuši. Oboleli plodovi su deformisani,sitniji zakržljali, lošijeg ukusa i bez arome. Vektori ovog virusa su lisne vaši i sadni materijal, inficirani živići. Obolele biljke odstraniti i spaliti i redovno suzbijati vektore virusa. Gajenje jagoda u uslovima vlažnog zemljišta i pri toplom vremenu doprinosi pojavi i širenju bolesti. Važno je da se u matičnjaku sprovode mere zaštite koje će obezbediti zdrav sadni materijal.

KOVRDŽANJE ZELENOG LISTA JAGODE

 Ovo je poznata viroza i javlja se u vidu kovrdžanja delova listova koji dobijaju crvenkastu boju. Prepoznatljivi simptomi se mogu najjasnije videti u maju i junu mesecu. Kao i kod većine virusa glavni prenosioci su lisne vaši koje treba redovno suzbijati kao i zaražen sadni materijal.

Оставите одговор