2025. ZAŠTITA USEVA – ANALIZA!!!
GODINA ŠTETOČINA!!!
Larva kupusnog moljca
Krompirov moljac
Vaši na šećernoj repi
Larva cikade na vinovoj lozi
Grinje na soji
Trulež šećerne repe
Grad 2025.
2025. ZAŠTITA USEVA – ANALIZA!!!
Sušom u 2025. godini najviše su pogođeni oni kojima je poljoprivreda osnovna delatnost!!!
KLIMATSKE KARAKTERISTIKE 2025. godine
Do kraja 2024.godine i rano proleće 2025. karakteriše suša i manjak padavina.
Otopljenje u februaru 2025.doprinelo je ranijem cvetanju voćnih vrsta, naročito koštičavih kod kojih je nakon martovskog mraza došlo do izmrzavanja i velikih šteta.
U tom periodu najugroženije su bile rane sorte koštičevih voćnih vrsta (kajsija, breskva i trešnja). Izmrzavanje na pojedinim voćnim vrstama je bilo i do 90%. Drugi talas niskih temperatura je bio u prvoj dekadi aprila.
Tokom marta padavine su bile značajne i zapažao se oporavak jesenjih useva i pšenica je u tom periodu bila u odličnom stanju. Niske temperature u martu nisu oštetile pšenicu, koja je bila u boljoj kondiciji na kukuruzištima.
Tokom marta zdravstveno stanje pšenice je bilo dobro i korova je bilo veoma malo.
Padavine u zadnjoj nedelji marta ubrzale su razvoj bolesti i nicanje korova.
Martovske padavine omogućile su bolju pripremu zemljišta i poštovanje optimalnih rokova setve jarih useva.
U aprilu je bilo vreme za zaštitu pšenice, ječma od bolesti i štetočina.
Maj je bio nepredvidiv, sa vetrom, padavinama, niskim temperaturama i gradom.
Slično kao prethodnih godina jun, jul, avgust i septembar karakteriše manjak padavina, što je rezultiralo i sa znatno umanjenim prinosom kukuruza, a naročito soje.
Tokom juna imali smo visoke temperature i sušu do treće dekade avgusta kada je palo oko 20 mm kiše po m2.
Suša je bila do kraja oktobra.
Padavine koje su pratile vegetaciju bile su veoma lokalono raspoređene pa su i prinosi bili neujednačeni. Na terenu je bilo veoma šaroliko stanje zbog neujednačene količine padavina po regionima.
Pšenica je rezultirala veoma dobrim prinosima. Prinosi su bili izuzetno dobri i na našem području kretali su se od 6 do 10 tona po ha. Prosečan prinos na našem podruju je bio preko 7 tona.
Prinosi kukuruza su bili manji za 50% i više u odnosu na prethodne bolje godine.
Suša je bila ozbiljan problem u svim regionima:
– temprature preko 35 stepeni početkom jula uticale su da je kukuruz veoma vidljivo počeo da podgoreva,
-kukuruz je tarupiran tokom jula, a najveći deo pod kukuruzom morao je ići u silažu,
-jalovost biljaka – veliki procenat biljaka na mnogim površinama nije doneo klip,
-na mnogim površinama proizvođači su malčirali useve,
– na jako velikom broju parcela ove godine usevi su ostali niski (kukuruz, soja).
U nekim lokalitetima kasni hibridi kukuruza su bili bolji, ali ranija setva kukuruza i raniji hibridi su bolje odoleli suši. Niske noćne temperature su donekle umanjile štetu.
Padavine pred u julu zakasnile su za kukuruz, ali oporavile su soju, suncokret i šećernu repu.
Zahlađenje pred kraj jula pogodovalo je soji, šećernoj repi i suncokretu.
Suncokret je bolje podneo sušu jer crpi vlagu iz dubljih slojeva zemljišta.
U 2025. godini najviše je podbacila soja i veliko je pitanje njene setva u 2026. godini.
Tempertaure tokom vegetacinog perioda 2025. su bile više u odnosu na višegodišnji prosek u svim mesecima pojedinačno.
ZAŠTITA U 2025.
Sobzirom na blagu zimu i toplo vreme tokom februara vegetacija je rano krenula kao i buđenje štetočina i bolesti u voćarskoj i ratarskoj proizvodnji.
Voćarstvo
Buđenjem pupoljaka u voćnim zasadima neophodna je bila primenu fungicida na bazi bakra u cilju dezinfekcije zasada i zaštite od prezimljujućih štetnih gljiva i bakterija.
Klimatski uslovi uticali su na rezultate u voćarskoj proizvodnji.
Kod jabuke navodnjavanje nije bilo dovoljno i stoga u ovoj godini zbog suše mnogo je bilo industrijske jabuke.
Uljana repica
Blaga zima nije redukovala patogene i štetočine tako da se repičina pipa na uljanoj repici javila još tokom januara i početkom februara i suzbijanje je moralo biti i tri nedelje ranije u odnosu na prošlu godinu.
Glodari nisu bili u visokoj brojnosti ali je preporuka bila da se suzbijanje uradi dok se aktivne rupe mogu dobro uočiti.
Strna žita
S obzirom na značajnu količinu padavina u zadnjoj dekadi marta zaštita od bolesti štetočina i korova počela je tokom aprila meseca. Zbog padavina na nekim površinama izostalo je suzbijanje korova.
Tokom maja bila je intenzivna zaštita od bolesti strnih žita, a razlog je jer su uslovi za Fusarium na klasu pšenice, ječma bili povoljni.
Najdominantnije oboljenje koje je evidentirano na pšenici u rano proleće jeste siva pegavost lista pšenice (Septoria tritici), dok na lisovima ječma to je Pyrenophora teres (Helminthosporium)-mrežasta pegavost lista ječma (oboljenje evidentirano na preko 50% biljaka).
Iako za mrežastu pegavost važi da se ona na ječmu javlja kasnije i da uzrokuje manje štete, u našim uslovima već godinama javlja se u ranim fazama razvoja ječma još tokom jeseni. Prenosi se semenom, a opstaje i na ostacima slame.
Kao posledica majskog vetra i grada došlo je do poleganja ječma i oštećenja od leda i na pšenici i na ječmu.
Vaši i cikade bile su prisutne na strnim žitima još tokom jeseni, i njihovo prisustvo se nastavilo i u prolećnom delu vegetacije tako da su suzbijanja bila na ranijim rokovima setve tokom oktobra. Pojava cikada evidentirana je u trećoj dekadi oktobra
U 2025. godini tokom juna meseca vaši su bile značajno prisutne na klasu pšenice i one su suzbijane na pšenici u tom periodu.
Glodari su bili prisutni u slabom intenzitetu.
Kukuruz, Suncokret
Tokom aprila bio je jak napad nadzemnih štetočina i presejavane su površine pod kukuruzom usled kukuruzn pipe i suncekreta usled napada peščara.
Žičari su značajan problem ukoliko usev ne nikne brzo, zato je važna temperatura zemljišta. Sobzirom da je sužen izbor insekticida za zemljišne štetočine važno je da usev brzo nikne poštujući temperaturu zemljišta (To se odnosi pre svega na kukuruz).
Soja
Dugi niz toplih i suvih dana tokom jula zahtevalo je suzbijanje grinja na velikim površinama pod sojom.
Neke površine su prskane i dva puta.
Šećerna repa
Majske kiše su pogodovale i šećernoj repi i ostvarenju infekcije cerkosporom.
Prve pege cerkospore registrovane su u 2025. godini u junu mesecu u vidu pojedinačnih pega. Tokom juna na šećernoj repi registrovane su i štetočine i to vaši i sovica gama.
Nakon tropskih temperatura tokom juna, polovinom jula nakon kiše ostvareni su povoljni uslovi za infekciju i širenje cerkospore. Izuzetno visoke temperature i sušni period tokom juna ostavile su posledice na brojnim parcelama u suvom ratarenju i došlo je do primetnog odbacivanja donjih listova. Simptomi cerkospore u vidu pega bile su prisutne u vrlo niskom procentu u usevima šećerne repe.
Štetočine su bile prisutne dug period vegetacije šećerne repe i to vaši, cikade, repin moljac, sovica gama i kukuruzna sovica. Na mnogim površinama rađeno je suzbijanje štetočina uglavnom zajedno sa zaštitom od cerkospore.
Intenzitet prisustva pega tokom 2025 godine na šećernoj repi je bio mnogo manj nego prošle godine. Vremenski uslovi nisu pogodovali širenju cerkospore.
POVRTARSTVO
Na povrtarskim usevima od štetočina dominirala je pamukova sovica i vaši, i druge štetočine u zavisnosti od biljne vrsta.
Nestabilno vreme tokom maja sa padavinama pogodovalo je pojavi i razvoju gljivičnih oboljenja na povrću kao i bakterijskih oboljenja na povrtarskim i voćarskim vrstama.
JESEN 2025.
Jesenjem periodu 2025. godine prethodila je izuzetna suša, pa je setva pšenice bila ili u prvoj dekadi oktobra ili početkom treće dekade i trajala je i tokom novembra. Zbog nedovoljne količine sertifikovanog semenapa proizvođači su i ove jeseni sejali sema sa „tavana”. Manjak padavina onemogućio je kvalitetnu pripremu za setvu što je i uticalo na kasniju setvu pšenice.
Iako je pšenica dobro nikla izrazita suša tokom oktobra dovodila je u pitanje opstanak posejanih i niklih useva. Značajne padavine krajem oktobra ublažile su posledice jesenje suše.
Prisustvo vaši i stenica, zbog suše, na niknutim usevima strnih žita tokom jeseni 2025. godine zahtevale su primenu insekticida.
Tokom novembra bilo je potrebno suzbijanje glodara jer kao polifagne štetočine javile su se na velikom broju biljnih vrsta. Pre svega pšenica, lucerka, uljana repica, u voćnacima kao i na nepoljoprivrednim površinama. Njihova pojava nije bila u visokoj brojnosti.
NEKA ZAPAŽANJA
Klimatske promene uticale su na variranje prinosa iz godine u godinu i na višegodišnjem nivou.
Neravnomeran raspored padavina lokalnog karaktera i bilo koja greška u agrotehnici doprineli su smanjenju prinosa u 2025.
Toplotni udar tokom vegetacije izbegava se setvom različitih hibrida, različite dužine vegetacije
Gušća setva, nestručno đubrenje umanjili su čuvanje vlage.
