AKTUELNE ŠTETOČINE NA SOJI
Usevi soje u našem regionu se nalaze u zavisnosti od vremena setve, sortimenta od faze 3 –će troliske do fenofaze gde je počelo cvetanje, a prvi cvetovi su već otvoreni.
U ovom periodu na usevima soje se mogu sresti grinje i štetočina koja se ređe javlja ali je ovih dana registrovana na soji -stričkov šarenjak (Vanesa cardui).
STRIČKOV ŠARENJAK – Vanesa cardui – AKTUELNE ŠTETOČINE NA SOJI
Stričkov šarenjak je polifagna štetočina i spada u dnevne leptire. Ova vrsta ima širok areal rasprostranjenja u svetu, a u našoj zemlji je prisutna na čitavoj teritoriji. Leptir je migratorna vrsta i svake godine migrira ka zemljama gde vladaju povoljni uslovi za njegov razvoj tokom letnjih meseci pa u proleće doleće i u Srbiju. Prva generacija ove štetočine obično se javlja u prvoj polovini juna i tada predstavlja opasnost za soju.
Štetu pričinjavaju gusenice ovog leptira koje su karakteristične i odlikuju ih mnogobrojni bodljikavi izraštaji na telu. Odrasle gusenice dostižu dužinu do 4 sm.
Gusenice ove štetočine se hrane lisnom masom i prave karakteristične simptome upredanja listova koje koriste kao zaklon. Pri velikom napadu mogu dovesti do golobrsta soje, pasulja, boarnije… Palamida je omiljen korov za stričkovog šarenjaka.
Ekonomskim pragom kada treba suzbijatu ovu štetočinu smatra se prisustvo 2 gusenice po biljci soje.
U suzbijanju ove štetočine mogu primeniti insekticidi na bazi cipermetrina, ali zbog činjenice da piretroidi doprinose intenzivnijoj pojavi grinja bolje je primeniti insekticide na bazi hlorantranilipola (Coragen 20 SC) i indoksakarba (Avaunt 15 EC) koji su registrovani u drugim usevima za suzbijanje štetočina iz reda leptira. Gusenice stričkovog šarenjaka štete obično pričinjavaju u usevima oazno pa i suzbijanje treba ograničiti na površinu pojave gusenica.
GRINJE
Pregledom površina pod sojom evidentira se prisustvo grinja u slabom intenzitetu i to na ivičnim delovima pojedinačnih parcela.
Iako ovoj grupi štetočina pogoduju visoke temperature i niska relativna vlažnost, veoma promenljivo vreme sa visokim temperaturama mogu doprineti intenzivnijem množenju ovih štetočin. Kiše usporavaju širenje grinja na soji.
Štetočine se javljaju na naličju lista i listovi dobijaju srebrnastu boju koji postepeno žute i suše se. Napadnute biljke zaostaju u porastu i brže sazrevaju.
Ova grupa štetočina može biti aktuelna i tokom avgusta meseca kada obično imamo visoke temperature.
Za suzbijanje grinja mogu se koristit akaricidi sa aktivnom materijom abamektin (Amon, Akaristop…) i drugi.
Kod prskanja treba koristiti veći radni pritisak prskalice i najmanje 500 l vode po hektaru.
Savetuje se proizvođačima da pregledaju svoje površine pod sojom i ukoliko su opisane štetočine prisutne sprovedu mere suzbijanja.
