STENICE NA SOJI I POVRĆU –

Nimfe Braon mramoraste stenice

Nimfe i jajno leglo – Povrtne stenice

Mnoštvo nimfi – Zelene povrtne stenice na pasulju

Zelena povrtna stenica na soji

STENICE NA SOJI I POVRĆU

Stenice su grupa insekata koje se prepoznaju po neprijatnom mirisu pa imaju naziv „smrdibube“, smrdljivi  martini… Ove stenice se pojavljuju krajem leta i početkom jeseni  u dvorištima, na kućama… često u velikom broju i predstavlaju problem za ljude.

Poslednjih godina javljaju se vrste stenica koje predstavljaju sve veći problem u poljoprivrednoj proizvodnji.

Tu mislimo na dve vrste stenica:

1. Zelena povrtna stenica (Nezara viridula L.)
2. Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys Stal.)

Obe vrste se mogu naći na povrtarskim, voćarskim i ratarskim  biljnim vrstama, ukrasnom bilju i korovima. Potiču iz tropskih područja, a u Srbiji prvo je zabeležena povrtna sovica 2007. Godine, a  tokom 2013 godine evidentirana je na području Sombora, a prisustvo braon mramoraste stenice evidentirano je 2014/2015. Godine.

Od tada su prisutne svake godine na različitim biljnim vrstama, a značajna pojava Braon mramoraste stenice zabeležena je na soji prošle godine.

U našoj zemlji se pretežno javljaju na paradajzu, paprici, pasulju… i to povrtna stenica, a prema podacima sa Univerziteta u Floridi,  najveće štete su na usevima soje, pasulja, graška, lucerke, a javljaju se i na vinovoj lozi, lešniku, kukuruzu. Štete nanose larve i odrasli insekti sišući biljne sokove iz svih nadzemnih delova biljke, ali najradije se hrane na plodovima biljaka, mahunama, semenom… Obe u Srbiji imaju dve generacije godišnje.

Sada su na poljima pod sojom evidentirana  pojedinačna jajna legla i ispiljene nimfe Braon mramoraste stenice dok na paradajzu, pasulju… u značajnom broju su prisutne nimfe povrtne stenice. Proizvodjači nam donose biljke paradajza, pasulja gde se zapaža ubod stenice u cvetnu ložu paradajza usled čega se cvetovi suše i opadaju. Suzbijanje ove štetočine na soji treba usmeriti ka fazi cvetanja i formiranja mahuna.

Na svim biljnim vrstama štete su najveće u fazi formiranih plodova paradajza, paprike i u fazi formiranja mahuna na soji. Svakako treba obilaziti useve soje i druge biljne vrste i videti da li su stenice prisutne i pratiti njihovu brojnost.

Poznate su dnevne migracije ovih štetočina tako da Braon mramorasta stenica tokom sunčanih, toplih jutara, četvrti i peti stadijum larvi kao i odrasle jedinke se nalaze na gornjim delovima biljaka kada ih treba i suzbijati. Tokom dana sa otopljavanjem premeštaju se u zaklon donjih delova biljaka, a mogu se naći i na zemlji.

Zelena povrtna stenica se tokom dana nalazi uz biljku i na plodovima i najbolje je suzbijati u prvoj polovini dana.

Dobri rezultati u suzbijanju odraslih insekata-imaga i mlađih stadijuma nimfi ovih stenica dobijaju se primenom kontaktnih insekticida na bazi Bifentrina, Acetamipirida, Deltametrina (Decis 2,5 EC, Plures EW u koncentraciji 0,1%-dr Injac i sar…)  pri čemu voditi računa o karenci kada ovu štetočinu suzbijamo  u povrću. U usevu paradajza mogu se primeniti insekticidi na bazi bifentrina (Talstar 10 EC) u koncentraciji 0,05% čija je karenca 7 dana (rezultati PIS Vojvodina). Pri suzbijanju primeniti veću količinu vode jer suzbijanje ove štetočine je veoma teško i često nedovoljno efikasno.