BOLESTI SUNCOKRETA

Često ograničavajući faktor u proizvodnji suncokreta!!!

PLAMENJAČA SUNCOKRETA

PHOMA I SCLEROTINIA GLAVE I STABLA SUNCOKRETA

BOLESTI SUNCOKRETA

Najvažnije bolesti

1.Sclerotinia spp. (javlaja se na korenu, stablu i glavi) – Bolest se isključivo može umanjiti poštovanjem plodoreda jer sklerocije obezbeđuju održavanje gljive u zemljištu i do 10 godina.

Gajenje uljarica (suncokreta, soje, uljane repice) u pravilnoj plodosmeni je jedna od najznačajnijih preventivnih mera u zaštiti od bele truleži.

2.Phomopsis – poznati su hibridi suncokreta koji kontrolišu pojavu Phomopsisa.

3.Phoma

4.Botrytis

5.Alternaria spp.

HEMIJSKA ZAŠTITA OD BOLESTI

Ispitivanja u oblasti zaštite suncokreta od bolesti primenom Propulse, Amistar Plus  dala su pozitivne rezultate  u redukciji pojave Phome, Phomopsisa, Alternaria spp.  i bele truleži na glavici suncokreta. Primena dok prskalica može da uđe u usev, obično do kraja butonizacije.

6.Plamenjača

FAKTORI KOJI DOPRINOSE POJAVI BOLESTI:

1.Nepoštovanje plodoreda

2.Izbor hibrida za setvu

3.Vremenski uslovi

PLAMENJAČA SUNCOKRETA – Plasmopara halstedii

Postoje dva osnovna tipa infekcije:

1.Sistemična infekcija nastaje u fazi klijanja i nicanja. Biljke zaostaju u porastu, ostaju zakržljale i zanatno niže od zdravih. Na licu lista uočavaju se mozaične pege, a na naličju lista gusta bela navlaka od konidija i konidiofora patogena kojima se širi i nastaju sekundarne – lokalne infekcije.

Izvor sistemične zaraze je zaraženo seme suncokreta!!!

2.Lokalna infekcija – sekundarna nastaje na odraslim biljkama i  ispoljava se u vidu žutozelenih pega nepravilnog oblika koje se spajaju i pokrivaju veći deo lista.

Ovakve biljke ne treba zanemariti jer predstavlaju izvor daljih infekcija, a seme takvih biljaka može biti izvor infekcije u naredfnoj godini.

MERE KOJE ĆE SPREĆITI POJAVU PLAMENJAČE:

-setva otpornih hibrida  suncokreta

-setva tretiranog semena (fungicidima na bazi metalaxyla)

-uklanjanje zaraženih biljaka da bi se izbegle sekundarne infekcija

-primena petogodišjnjeg plodoreda sa ciljem da se izbegne skupljanje inokuluma u zemljištu

-uklanjanje samoniklih biljaka.

-koristiti seme koje je proizvedeno u područjima u kojima nije utvrđeno prisustvo patogena.